Prenos moštiju Svetog Luke iz Epira u Smederevo, sećanje na ovaj događaj čuva se vekovima

U vreme kada je sloboda srpske srednjovekovne države postajala sve neizvesnija, despot Đurađ Branković spas vidi u otkupu i prenosu čudotvornih moštiju Svetog Luke.

Zbog toga je ova znamenita relikvija otkupljena od turskog sultana za 30.000 zlatnih dukata, a zatim stigla iz Rogosa u Epiru u srpsku srednjovekovnu prestonicu, 12. januara 1453. godine.

"Mošti su dočekane na izuzetno svečan način, tu su bili prisutni, osim despota i njegove supruge Jerine, i njihove kćeri i njihovi sinovi koji su takođe bili duboko pobožni. U kasnijim vekovima i njihovi potomci su nastavili da neguju duhovni život. Inače, sam kult Svetog Luke u Srbiji vezan je upravo za Brankoviće", kaže dr Snežana Cvetković, istoričarka umetnosti.

To što su mošti Svetog apostola i jevanđeliste Luke u srpskoj zemlji i u Smederevu imalo je nesumnjiv istorijski i duhovni značaj.

"Vernici pravoslavni, uopšte hrišćani, od početka su poštovali mošti svetih svojih, i to je u stvari vrlo važan segment u našem hrišćanskom životu", kaže prof. dr Ignatije Midić, episkop braničevski. 

"Sama činjenica da su mošti bile u Smederevu u srednjem veku govori o snazi i značaju naše despotovine u to vreme. Dakle, o snazi koju je Srbija imala i njenoj ulozi u svetu. Iz toga izvlačimo zaključak da je samo jedna jaka, kulturno razvijena i duhovno razvijena i materijalno bogata zemlja, mogla da priušti sebi da ima mošti apostola", kaže teološkinja dr Marina Stojanović.

Mošti Svetog Luke čuvane su u Smederevu do pada grada i odnošenja relikvije 20. juna 1459. godine. Još nije precizno određeno pitanje autentičnosti moštiju Svetog Luke koje se čuvaju u Italiji i oko kojih se spore Padova i Venecija.

Smederevo vekovima neguje sećanje na ovaj događaj. Čin prenosa moštiju, oslikao je 1935. godine ruski umetnik Andrej Vasiljević Bicenko na fresci u Hramu Svetog Georgija u Smederevu.

Bolnica u Smederevu takođe nosi ime Svetog Luke, kao i crkva koja obeležava ovaj jubilej.