Kod mame i tate i posle tridesete - zašto se mladi u Srbiji teško osamostaljuju

Stanovanje sa roditeljima i posle tridesete godine u Srbiji odavno je uobičajena pojava. Uzroci su mnogobrojni, a posledice mogu da se odraze na samostalan život u poznijim godinama, pojedinima i na razvoj karijere. Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije kaže za RTS da je teški ekonomski položaj u kome se mladi nalaze, razlog zbog kojeg se mladi kasno osamostaljuju. Prema rečima Ivane Antonijević iz Ministarstva omladine i sporta ekonomski faktor je taj koji utiče da se mladi teže i sporije osamostaljuju, ali uticaj ima i porodica, mentalitet i navike koje smo stekli. Ukazuje da je ekonomsko osnaživanje mladih prioritet države, te da predviđa i implementira mere koje se tiču boljeg ekonomsko-socijalnog položaja mladih.

Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije kaže za RTS da ekonomska situacija upravo diktira to da li će se mladi i kada osamostaliti, što pokazuju dosadašnja istraživanja.

"Koliko ekonomska situacija upravo diktira da li će se oni osamostaliti i ekonomski i stambeno govori nam to da od onog broja mladih koji trenutno žive sa porodicom tek 18 procenata je reklo da želi da živi sa porodicom odnosno da tu ostaje jer im je tako lagodnije, a ostatak dakle velika većina negde nema uslova i ne može da se osamostali zato što su cene nekretnina preskupe", kaže Pejićeva.

Ukazuje da su istraživanja pokazala da se mladi najviše iseljavaju iz svojih rodnih mesta zbog obrazovanja i mogućnosti da se zaposle.

"Istraživali smo ove godine i objavili smo podatak u alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih, da od te trećine mladih koja se iseljava iz svojih rodnih mesta najviše to rade zbog prilika za obrazovanje, dakle obrazuju se u drugim mestima ne u onim gde su rođeni, imaju mnogo više prilika za posao koji opet naravno može da im omogući da imaju dovoljno velika primanja da bi se oni osamostali ili da bi našli bolji životni standard što ih negde zanima", navodi Miljana Pejić.

Govoreći o zaradi mladih i koliko se ona razlikuje od prosečne plate u Srbiji navodi da primanja iznad 80.000 dinara, koliko je negde sada minimum za neku osnovnu potrošačku korpu ima tek 23 procenta mladih, a da 60 odsto mladih ne zarađuje uopšte.

"Dakle svaka peta mlada osoba je u mogućnosti da sebi priušti potrošačku korpu koja je trenutno važeća, a ostalih četvoro od to petoro nažalost nema tu priliku. Takođe smo dobili podatak ove godine i da 60 procenata mladih ne zarađuje uopšte", navodi Pejićeva.

Antonijević: Više razloga zbog kojih se mladi ne odlučuju da se osamostale

Ivana Antonijević iz Ministarstva omladine i sporta međutim kaže da je važna šira analiza podataka, kao i da postoje dve grupe razloga zbog kojih se mladi ne odlučuju da se osamostale te objašnjava zašto su u Srbiji prosečne godine kada se mladi odlučuju za napuštanje primarne porodice - više od 30 godina.

Prema njenim rečima razlozi su strukturalne prirode u vezi sa sistemom i sa socijalno-ekonomskim položajem, a druga grupa razloga su deo kulturološkog i mentalitetskog porekla.

"Kada pričam o ovaj prvoj grupi možemo izdvojiti tri podgrupe razloga zbog kojih se mladi ne odlučuju tako lako na osamostaljenje. Prva je dužina školovanja, između ostalog i podaci koji pokazuje Alternativni izveštaj Krovne organizacije mladih ali i naši izveštaji koji radimo svake godine pokazuju da većina mladih koji su ispitani su upravo mladi koji su u procesu školovanja. Visoko školovanje je dostupnije i sa te strane i dužina školovanja u Srbiji nekako malo duže nego što je prosek u Evropskoj uniji", navodi Antonijevićeva.

Ukazuje da drugi deo razloga čine prilike za zaposlenje.

"Osamostaljivanje nije samo proces kupovine stana, ono nosi ceo aspekt koji mora da se ispuni da bi mladi ljudi imali priliku da kada se osamostale mogu da nastave u životu po određenim kriterijumima i prosto da imaju životni standard koji je dovoljan i treći nivo tih razloga odnosno ono što je nešto na šta najmanje možemo uticati jeste mogućnost za kupovinu nekretnine i mogućnost za osamostaljivanje", kaže Antonijevićeva.

Ukazuje da u procesu osamostaljivanja pored ekonomskih faktora uticaj ima i porodica.

Implementacija garancije za mlade

Nezaposlenost mladih je problem ne samo Srbije, već i zemalja u regionu, ali i Evropske unije. Ono što je konkretan plan jeste program implementacija garancija za mlade, koji je kao obavezu Srbija preuzela u julu 2021. godine. Reč je programu koji je od 2013. do 2023. godine smanjio nezaposlenost u zemljama Evropske unije za deset odsto.

Ističe da je ekonomsko osnaživanje mladih prioritet države, da država predviđa i implementira mere koje se tiču boljeg ekonomsko-socijalnog položaja mladih.

Donete su Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine.

"Pored ovih strategija jako je važno da pomenem da Republika Srbija ima i Strategiju za mlade za period do 2023. do 2030. godine. Ono što bih volela da izuzetno izdvojim kao važan korak ka kom će Srbija krenuti, a koji će doprineti boljem socijalno-ekonomskom položaju mladih ljudi i prilici da dobiju prvo zaposlenje je Implementacija garancije za mlade, programa Evropske unije gde će Srbija od ove godine krenuti u pilotiranje odnosno tri filijale Nacionalne službe u 22 opštine krenuće primenu implementacije", navodi Antonijevićeva.

Celo gostovanje Ivane Antonijević i Miljane Pejić u Dnevniku 1 možete pogledati u videu na početku teksta.