Starost može da bude lepa, ali i teška – penziju u Srbiji nema oko 130.000 starih

Starost zna da bude lepa, ali i teška – zavisi od zdravstvenog stanja, visine penzije, dostupnih usluga. Najteže je, kažu, ipak onima koji žive na selu.

"Posebno u brdsko-planinskim selima, gde zbrda na brdo imate kuću, i otuda niko ne može da im dođe. A kako oni znaju da je neko živ – kada vide da se odžaka puši dim", ističe Nadežda Satarić iz udruženja ''Snaga prijateljstva''.

Zato je deo starih dobio mogućnost da pritiskom na taster iz svog doma aktivira alarm – poziv gerontodomaćici.

"Ako im je loše ili treba pomoć, oni kliknu. Ja zovem korisnika i zovemo ako je potrebna Hitna pomoć", objasnila je Milanka Rašković, gerontodomaćica.

I korisnici usluga gerontodomaćica priznaju da im one pružaju sigurnost.

"Imamo djecu, ali oni su u Beogradu dok oni dođu, oni obilaze kad mogu. Kako mi je došla mila, imam sigurnost", rekla je Rasena Apostolović, penzionerka.

Mnogi penzioneri, ostaju aktivni i posle radnog veka. Pojedini kažu da rade i više nego pre odlaska u penziju.

Penziju nema oko 130.000 starijih ljudi

Oko 130.000 starijih nema penziju, a gotovo 40 odsto penzionera prima manje od 20.000 dinara. U novoj strategiji koju priprema država ciljevi su povećanje svesti o potrebama starijih, bolji pristup uslugama, bolja volonterska pomoć i institucionalna zaštita.

"Starenje sa sobom nosi bolesti, ali prevashodno zakoni koji su u socijalnoj zaštiti su usmereni ka tome, a kada je u pitanju zdravstveno pitanje, zakoni iz domena zdravlja. To ne mogu da budu odvojene kategorije sve se posmatra zajedno, ali mi kao ministarstvo smo želeli da osim socijalne kategorije, povećanja penzije na nivou države, osim zdravstvene komponente, da starost prikažemo u svetlijem kontekstu", navela je Darija Kisić Tepavčević, ministarka za brigu o porodici i demografiji.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da bi strategija trebalo da sadrži mere za održive sisteme penzijsko-invalidskog osiguranja i socijalne zaštite.

"Suštinski odgovori po meni nisu sadržani u ovom dokumentu. Nacionalna strategija o starenju je sigurno jedan od najvažnijih strateških dokumenata uzimajući u obzir aktuelnu demografsku strukturu. I mnoge posledice koje takva struktura nosi, ali ne da starije predstavljamo kao teret, to je najveće civilizacijsko dostignuće moramo da napravimo održive i realne odgovore", rekla je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Upućeni podsećaju – nema resursa za palijativno lečenje, nedostaju usluge u zajednici za obolele od demencije, a nema ni lekara u svakoj opštini.