Ko pčelama radilicama otima posao i pravi lažni med

U 22 od 25 uzoraka meda različitih proizvođača, pronađene su supstance koje nisu pčelinji proizvod – objavio je Pokret potrošača za kvalitet hrane. Laboratorija u kojoj su rađene analize, kao i Savez pčelarskih organizacija članice su klastera "Ujedinjeni za kvalitet".

"Obradovali smo se kad je akreditovana metoda koja može da utvrdi sve vrste šećera. To Srbija do sada nije imala. Znači, akreditovalo ju je akreditaciono telo Srbije. Čim se to desilo odmah su se okupili pošteni proizvođači i pozvali smo sve da nam se pridruže i institucije i laboratorije i poljoprivredni proizvođači", ističe Rodoljub Živadinović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Kaže da je država 2019. godine sklonila sa tržišta sav med za koji su laboratorije utvrdile da je falsifikat, te da su i sami iznenađeni brojem uzoraka koji su se, kako kaže, pokazali kao falsifikat.

U EU polovina uvezenog meda falsifikat

"Mi smo očekivali da je to tu negde između 40 i 50 odsto. To je bilo naše očekivanje shodno našoj akciji koja nije bila tako davno a koja je sasekla falsifikate. Država je sprovela fenomenalnu akciju. Uključen je bio Interpol, policija. Zaista je bilo kako treba. Međutim, ovo je sada postalo svetski trend", navodi Živadinović.

Dodaje i da EU ima 50 odsto uvezenog meda koji je falsifikat.

"To su strašni podaci, Evropa je uvek imala deset odsto falsifikata i mi sad imamo stanje na tržištu koje je nas praktično uništilo", upozorava Živadinović.

Kaže da otkupnu cenu meda od tri i po evra diktira svetsko tržište. Da jedva pokriva troškove proizvodnje, pa prodaju samo pčelari koji moraju.

Ko i zašto nije prošao analizu kvaliteta

Smatra da su zbog toga mnoge kompanije pribegle nedozvoljenim radnjama. Na listi proizvođača čiji med navodno nije prošao analize o kvalitetu našao se i najveći srpski izvoznik.

"Odgovorno tvrdim da je med ‘Krnjevac’ vrhunskog kvaliteta i da isti med pakujemo za domaće tržište i za inostrana tržišta. To dokazujemo analizama u najeminentnijim svetskim laboratorijama za ispitivanje meda", tvrdi Ivan Grujić, direktor ogranka "Medino kompanije Krnjevo".

Kaže da 90 odsto meda izvezu, da ga pakuju na istim linijama sa kojih silazi i med namenjen domaćim kupcima koji kontrolišu nadležne državne inspekcije.

"Interesantno da je jedan od tri uzorka koji su prošli upravo med naručioca ove akcije i zbog toga smatramo da je u pitanju jedna kriminalna aktivnost koju bi trebalo razotkriti i koja ima za cilj uništenje pčelarstva u Srbiji", ukazuje Grujić.

Šta se samo može nazvati medom

Iz laboratorije "Analab" u Pančevu, u kojoj je rađena analiza, kažu da je metoda akreditovana u aprilu. Može da utvrdi sve šećere koji ne vode poreklo od cvetnog nektara – od koga se jedino dobija proizvod koji se sme nazvati medom.

"Laboratorije koje rade ispitivanja autentičnosti mogu da utvrde samo prisustvo C4 industrijskih šećera u medu, što je šećer od kukuruza i šećer od šećerne trske. Drugi industrijski šećeri, tim načinom na koji se u drugim laboratorijama radi, u druge dve ne može da se detektuje", objašnjava Ivan Smajlović, tehnolog i suvlasnik "Analaba".

Stručnjaci kažu da je neophodno da se reformiše čitav laboratorijski sistem za kontrolu bezbednosti hrane. Da laboratorije koje su na spisku onih kojima država šalje službene uzorke moraju da imaju opremu, stručnjake i metode u rangu sa najboljim svetskim praksama. Jer se tako štiti i domaći potrošač, ali i izvoz odnosno ugled države koja slovi za zemlju hrane.

"Imamo ugrađen konflikt interesa u sistemu. Jer ako vi imate mogućnost da birate u kojoj ćete laboratoriji testirati, onda ta laboratorija zna da će izgubiti prihod od vas. Ako ona to testira zaista onako kako jeste i onda će akreditovana laboratorija uvek imati materijalni podsticaj koji daju rezultate koji pokazuju da taj proizvod kvalitetan iako nije", pojašnjava Nenad Bumbić iz Potrošačkog savetnika.

Da li je više od dve trećine meda na domaćem tržištu falsifikat – kao što tvrde u Savezu pčelarskih organizacija, ili je u pitanju kriminalna aktivnost za preuzimanje tržišta, kako kažu izvoznici, znaće se posle superanalize koju država vanredno sprovodi.