Dvogodišnje dete bez imena i matičnog broja – zakonski rok od 30 dana za prijavu podataka o svakom novorođenčetu

Zbog slučaja dvogodišnjeg deteta bez imena i jedinstvenog matičnog broja, zaštitnik građana pokrenuo je ispitni postupak zakonitosti i pravilnosti rada Gradskog centra za socijalni rad Beograd. Ovaj slučaj otvorio je i niz pitanja, između ostalih – ko je u obavezi i kada da prijavi rođenje deteta.

Više od 4.000 beba rođeno je u bolnici Narodni front od početka godine. Svakog jutra babice sastave izveštaj o broju dece rođene u prethodnom danu. Zatim odlaze kod majki kako bi i one potpisale formular na kom je i prijava rođenja bebe.

Da bi se elektronski prijavilo dete, roditelji moraju da se dogovore oko imena, da imaju važeće lične karte i da bebino prebivalište bude na jednoj od njihovih adresa. Ako, kojim slučajem, otac ne može da dođe i da dâ saglasnost za ime, majka potpisuje da nema uslova za prijavu deteta i navodi razlog za to.

Protokoli porođaja čuvaju se decenijama

"Ukoliko nekim slučajem elektronska prijava nije obavljena u ustanovi, mi svakako imamo dužnost da prijavu rođenja sa imenom i prezimenom majke, podacima o detetu, dostavimo opštini na kojoj je beba rođena", kaže Miljana Đorić, viša medicinska sestra u Narodnom frontu.

Posle prijave, podaci o bebi šalju se opštinskoj matičnoj službi, koja to prosleđuje MUP-u da se odredi matični broj. Bez obzira na to da li je dete prijavljeno elektronski ili pisanim putem, ime bebe, ime majke i detalji porođaja, čuvaju se u knjigama.

"Donela sam da vidite kako izgleda jedan od protokola od prošle godine, a evo da vidite kako izgleda i protokol porođaja iz 1955. godine, koji se i dan-danas čuva... takođe, istorija bolesti, porođaja sa svom pripadajućom dokumentacijom", rekla je glavna medicinska sestra Odeljenja OPIS u Narodnom frontu Vesna Škodrić.

Pravo na identitet

Prema Ustavu, svako dete ima pravo na lično ime, upis u knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet. Međutim, roditelji nemaju obavezu da upišu ime deteta u porodilištu. Najčešći razlozi zašto se dete ne upiše su ako otac nije u zemlji ili još ne znaju kako će se dete zvati. Ipak, roditelji imaju zakonski rok od 30 dana da prijave podatke o bebi.

"Problem se javlja kada roditelji to ne urade, kada dete nije rođeno u bolnici, kada ne postoje tragovi, i onda to dete i roditelji postaju pravno nevidljivi. Centar za socijalni rad se automatski tu angažuje i daje formalno ime detetu dok se roditelji ne pojave", kaže advokat Aleksandar Radivojević.

Ako dete nije prijavljeno, osim novčane kazne, otac i majka mogu da odgovaraju i krivično za zanemarivanje deteta. Može da se desi i da Centar za socijalni rad postane staratelj umesto roditelja.

Od rođenja bez traga do kriminala

"Mi ne možemo da ih izbacimo iz sistema jer su to naši ljudi, ali na koji način to rešiti, kako ih edukovati, na koji način tu decu izvući iz začaranog kruga da se rađaju i da o tome nema nikakvog traga, žive – da nema nikakvog traga, počinju da se bave kriminalom, to je začaran krug", kaže advokat.

Kakva će biti sudbina deteta bez imena i matičnog broja, zavisi od Centra za socijalni rad i njihove odluke. Oni će uvek prednost dati biološkim roditeljima i pokušati da im pomognu. Druge mogućnosti su rodbina, i oni u našoj praksi, često postanu staratelji. Moguće je da dete ode i u hraniteljsku porodicu. Sve je bolje i izvesnije od života bez identiteta.