Profit protiv radničkih prava – između žalbi i komplikovanih procedura

Ljudska i radnička prava i zaštita životne sredine, deo su važnih povelja i konvencija Ujedinjenih nacija, Međunarodne organizacije rada i drugih. Međutim, svima je zajedničko to što za kompanije nemaju obavezujuću, već savetodavnu ulogu. Nemačka je početkom godine promenila tu praksu primenom Zakona o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja.

U igri za što veći profit, trpe životna sredina i ljudska prava. Nemačka je okrenula list i sa saveta prešla na obaveze kompanija, za sada onih sa više od 3.000 zaposlenih.

"Zakon nema nameru da nameće nemačke standarde svetu, već da oni koji su prihvatili međunarodne standarde, podstakne da ih poštuju i primenjuju. Taj alat će sankcionisati kompanije koje ne igraju po pravilima. Što se tiče prava radnika, ništa nije novo. Sve je davno definisano", ukazuje Per Kramri, savetnik za rad i socijalna prava Ambasade Nemačke u Srbiji.

Zakon, između ostalog, zabranjuje diskriminaciju, prinudni i dečiji rad. Traži mogućnost udruživanja, primerene zarade i brigu o sredini.

Mehanizmi ratifikovani u Skupštini

I oko 2.800 kompanija u Srbije koje izvoze u Nemačku, dužne su da poštuju taj propis.

"Mislimo da će uskoro biti evropska direktiva koja se neće odnositi samo na poslodavce i kompanije koje imaju veze sa Nemačkom, već će se odnositi na sve kompanije u Evropi", kaže Miloš Miljković, izvršni sekretar UGS "Nezavisnost".

U Srbiji, dodatni mehanizmi zaštite radnika ratifikovani su u Skupštini pre nekoliko dana.

"Opcioni protokol, uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kao država smo obezbedili svim građanima dodatni mehanizam zaštite u slučaju povrede prava u vidu mogućnosti podnošenja individualnih predstavki pred nadležnim komitetom Ujedinjenih nacija", ističe Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Komplikovana precedura

Ostvarivanje prava pred Ujedinjenim nacijama i nadležnim sudovima, uz komplikovanu proceduru, znači i troškove radnika i kompanija. Međunarodna organizacija rada zato se zalaže za interne žalbene mehanizme.

Prema njihovim istraživanjima, u Srbiji ih ima oko 60 odsto kompanija, ali od svih angažovanih na tim procedurama, samo petina su stručnjaci pravnici i psiholozi.

"Kod nas ako dobijete rešenje o godišnjem odmoru, a ne slažete se sa njim, rešenje poslodavca vam je konačno. Na njega možete da podnesete tužbu nadležnom sudu u roku od 60 dana. Ako znate za postojanje republičke Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. možete tamo da odete. U slučaju da postoje interni žalbeni mehanizmi, možete da dođete do ostvarivanja svog prava", kaže Jovana Spaić Erdelja iz Međunarodne organizacije rada.

Naš Zakon o radu jedini u regionu ne predviđa žalbene procedure. Prema preporuci Ujedinjenih nacija, međutim, planira se izrada Nacionalnog plana za biznis i ljudska prava.