Mrtvo slovo na papiru – zašto u Srbiji nema pasa vodiča

Imati psa vodiča u Srbiji nije čak ni luksuz, već više misaona imenica. Moguće je na ulici videti ponekog slepog i slabovidog sa psom, ali to nije rezultat zvanične pomoći države.

Od svega, jedino postoji zakon, tvrde u Školi za učenike oštećenog vida "Veljko Ramadanović".

Instruktor orijentacije i kretanja Svetlana Vučković kaže da je najpre potrebno da se školuju instruktori za samostalno kretanje, jer tek onda ima smisla da se formira leglo pasa vodiča.

"Samo ja u Srbiji radim sa punim radnim vremenom orijentaciju i kretanje. Treba da se odškoluje mlad kadar, naša škola radi na tom problemu, treba šestoro mladih ljudi da postanu instruktori samostalnog kretanja. Tek onda možemo da računamo da se krene ka ozbiljnoj fazi formiranja legla pasa vodiča", kaže Vučkovićeva.

Osnovna je obuka samostalnog kretanja sa belim štapom. Bez toga, stručnjaci nam objašnjavaju, nema smisla ni imati psa vodiča.

"Moramo da radimo na tome da oformimo sistem porodica koje će primati mladunce i koji će ih gajiti do 12 meseci i da oformimo centar za pse vodiče na državnoj bazi, pošto je pas vodič pomagalo, besplatan je slepim i slabovidnim ljudima", istakla je Vučkovićeva.

Tek jedan u hiljadu pasa ima sve potrebne osobine i sposobnosti da postane pas vodič.

"Psi moraju da prođu razne testove. Tu moramo da oformimo i kadar veterinara koji će se baviti psima. Pred Srbijom je jedan veliki posao", napominje Svetlana Vučković.

Formiranje centra za pse vodiče sa stručnim kadrom i veterinarskom službom za sada ostaje nedosanjani san onih kojima bi to bilo od velike pomoći. Jasno je da su potrebna pozamašna ulaganja, ali uvek se kreće od dobre volje koja, čini se, u ovom slučaju izostaje. Dok se na državnom nivou nešto ne promeni, slepima i slabovidima, beli štap je jedini sigurni oslonac.