Dan kada je u Srbiji otvoren prozor u svet – pre 65 godina počelo emitovanje televizijskog programa

"Dobar dan, dragi gledaoci. Televizijski studio Beograd počinje svoj eksperimentalni program. Danas gledate našu prvu emisiju. Za vreme Beogradskog sajma imaćete prilike da redovno pratite emisije našeg probnog programa. Program ćemo emitovati od 20 časova do 23 časa" – tim rečima, pre 65 godina, počelo je emitovanje televizijskog programa u Srbiji.

Bila je subota, 23. avgust, kada je davne 1958. počelo emitovanje televizijskog programa iz studija na Sajmu. Otvaranje Televizije Beograd najavila je spikerka Radio Beograda Olivera Živković, a potom je Olga Nađ najavila emisije koje će biti u programu.

Zatim je najavila prenos otvaranja Međunarodnog sajma tehnike i naučnih dostignuća. Reditelj prvog prenosa bio je Miroslav Dedić.

U 20 časova počeo je prvi TV Dnevnik, koji je vodio večiti mladić naše televizije Mića Orlović.

Informativni program je prvog dana uživo emitovao emisiju Svetolika Mitića.

Zabavni program režirala je Mirjana Samardžić, a voditelji su bili Mića Tomić i Predrag Laković. Slavko Simić je recitovao, nastupili su Lola Novaković, Petar Cvejić i drugi.

Bio je to trenutak rađanja naše televizije.

Tog prvog dana, emitovali smo skoro sve televizijske žanrove, od direktnog prenosa otvaranja Sajma tehnike, preko filma i, na samom kraju, drame.

Tog dana je na "zadatku" bilo oko 150 ljudi, jedna reportažna kola sa tri kamere i četiri filmske kamere od kojih nijedna nije bila tonska.

Signal za sliku emitovan je iz studija na Sajmu u Beogradu, jedinom objektu u većem delu Evrope tada namenski građenom za televizijsku stanicu.

U to vreme je Televizija Beograd imala tročasovni program. Snimci iz sveta stizali su dan kasnije na filmskim trakama, vozom ili avionom.

U prvo vreme program se emitovao uživo, iz studija, ili posredstvom reportažnih kola sa mesta događaja. Televizija Beograd potom nabavlja magnetoskope i tonske filmske kamere, i postepeno se potiskuje isključivo "živa televizija", a preovlađuju emisije snimljene na traci.

Na javnim mestima u Beogradu je tada bilo samo 80 televizora i samo 36 u stanovima. Ljudi su bili fascinirani.

Narednih godina broj domaćinstava u kojima je televizor zauzeo počasno mesto u kući rastao je neverovatnom progresijom.

Mnogo toga se u tehničkom i tehnološkom smislu promenilo, ali suština je ostajala ista – biti prvi i tačno informisati gledaoce, ali ih i zabaviti i edukovati.