Popis u poljoprivredi sprovešće 3.000 popisivača – podaci o gazdinstvima osnov strategije za dalji razvoj

Popisivanje poljoprivrede u Srbiji počelo je 1. juna, kada su se tokom tri nedelje pravna lica samoanketirala unosom podataka preko veb-Upitnika. Ovaj proces će se nastaviti od 1. do 15. oktobra.

Prvog oktobra na teren će krenuti i obučeni popisivači koji će tokom dva i po meseca prikupljati informacije o poljoprivrednim gazdinstvima na osnovu Adresara u koji su upisana. Sve podatke unosiće direktno u elektronski Upitnik na laptopu.

"Popisom poljoprivrede 2023. biće obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Srbije, bez obzira na status – porodična gazdinstva, gazdinstva pravnih lica i gazdinstva preduzetnika", objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku.

"U Popisu će se, potpunim obuhvatom, prikupiti podaci o osnovnim obeležjima poljoprivrednih gazdinstava: identifikacioni podaci gazdinstva, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke”, preciziraju u ovoj instituciji.

Na uzorku će, navode, biti prikupljeni podaci o navodnjavanju površina pod usevima, načinu držanja stoke, obradi i održavanju zemljišta, upotrebi đubriva, stanju poljoprivrednih objekata, mehanizaciji i opremi.

"Podaci o organskoj proizvodnji i primenjenim merama ruralnog razvoja biće preuzeti iz evidencije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede", kažu u RZS.

Ko će popisivati poljoprivredna gazdinstva

Plan je da se za popis poljoprivrede angažuje oko 3.000 popisivača, a javni poziv za prijavljivanje kandidata biće objavljen 15. avgusta u osam sati na veb-sajtu Zavoda, sajtu Popisa i u sredstvima javnog informisanja.

"Građani koji su zainteresovani za posao popisivača mogu da se prijave isključivo popunjavanjem elektronske prijave na pomenutim sajtovima od 15. do 21. avgusta", objašnjavaju u RZS.

"Kandidati moraju imati državljanstvo Republike Srbije, prebivalište ili prijavljeno boravište u Srbiji, najmanje 18 godina starosti u trenutku popunjavanja prijave i stečeno najmanje trogodišnje srednje obrazovanje. Takođe, ne smeju biti osuđivani, niti se protiv njih smeju voditi istraga ili krivični postupak. Podrazumeva se poznavanje rada na računaru i mogućnost pristupa internetu tokom perioda angažovanja", dodaju u ovoj instituciji.

Svi kandidati će morati da prođu obuku.

"Petodnevna obuka kandidata za popisivače organizuje se u zavisnosti od broja kandidata i to: za jednu ili više opština, na jednom ili više punktova, u jednom ili dva termina. Popisna komisija je dužna da obezbedi adekvatan prostor za izvođenje obuke", objašnjavaju u RZS.

"Obuka će biti organizovana u periodu od 18. do 29. septembra, a realizovaće je obučeni opštinski koordinatori. Posebna pažnja biće posvećena vežbanju popunjavanja elektronskog Upitnika preko aplikacije na laptopu", dodaju u ovoj instituciji.

Značaj popisa poljoprivrede

Stručnjaci kažu da će popis pokazati kakvo je pravo stanje trenutno u poljoprivredi.

"Da bismo uopšte mogli da planiramo neke razvojne programe, projekte i da crtamo razvojne ciljeve koje bismo kao država hteli da ostvarimo neophodno je da znamo čime raspolažemo. Kakvi su nam resursi, koliko ih ima i u čijem posedu se nalaze. Činjenica je da su kod nas demografske promene velike. To se uvek odražava i na poljoprivredu i zato je važno povremeno proveriti kakva je realna situacija na terenu", kaže Aleksandar Bogunović, sekretar za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

Kakvi će biti rezultati ovogodišnjeg popisa nezahvalno je prognozirati, ali je svakako jasno da će se razlikovati od onih sa popisa 2012.

"Još kada je rađen popis 2012. imali smo situaciju da su neki delovi ponavljani dva i više puta da bismo došli do realnih podataka sa terena. Pre svega, bio je sporan deo upitnika vezan za obradive površine. Najverovatnije je da će tu biti ozbiljnih odstupanja s obzirom na to da je čitava poljoprivreda u tranziciji. Ono što se u svetu dešavalo, dešava se i kod nas. Ide se u smeru ukrupnjavanja poseda. Sve je manji broj proizvođača, ali oni imaju sve veće posede. Realno bi bilo da nam popis pokaže pad broja gazdinstava, a s druge strane veću prosečnu obradivu površinu po gazdinstvu", objašnjava naš sagovornik.

"Imali smo trend povećanja voćnjaka i vinograda. U poslednjih deset godina beležimo intenzivniji razvoj prerađivačkog sektora, posebno u oblasti vinarstva, a imamo i sve više destilerija. Trenutno je registrovano oko 430 vinarija, a pre desetak godina ih je bilo oko 150. Takođe imamo i 970 registrovanih destilerija. Prerada voća je u ekspanziji. Realno bi bilo da očekujemo rast površina pod voćem, a na uštrb ratarskih kultura", dodaje Bogunović.

Nažalost, stočarstvo poslednjih godina beleži negativne trendove.

"Poslednje tri godine bile su problematične i zbog suše i zbog cena, pa je dobar deo gazdinstava izašao iz te proizvodnje. Ove godine imamo problema i sa afričkom kugom svinja. Jaki farmeri su ostali u poslu, ali je pitanje koliko imaju kapaciteta za neko dalje ukrupnjavanje i poseda i proizvodnje i za dodatne investicije”, kaže naš sagovornik.

Popis poljoprivrede, navodi, dolazi u pravom trenutku, budući da se uskoro očekuje i donošenje nove strategije razvoja ovog sektora.

"Sam podatak ne znači mnogo ako se ne uporedi sa nečim. Ako se ne analizira šta je dovelo do neke promene i da li je ona na bolje ili na lošije. Ako je na bolje onda te mere treba pojačati i intenzivirati, a ako se stanje pogoršalo, potrebno je donositi nove planove", objašnjava Bogunović.

Sva poljoprivredna gazdinstva su obavezna da učestvuju u popisu. Tokom čitavog postupka velika pažnja biće posvećena zaštiti podataka, a popisivači su dužni da podatke do kojih dolaze u toku popisivanja čuvaju kao poslovnu tajnu. Svako odbijanje davanja podataka ili davanje netačnih podataka i svaka zloupotreba službenih statističkih podataka povlači prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu.

Preliminarni rezultati ovogodišnjeg popisa poljoprivrede biće objavljeni najkasnije do 31. januara 2024, a konačni će se objavljivati sukcesivno do 31. decembra 2025.