Vesić o naplati štete građanima - čemu su nas naučili slučajevi Dubljanske i Vidovdanske ulice

Većinom glasova, Skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da Zakon omogućava brže izdavanje građevinskih dozvola, veću transparentnost i veću zaštitu građana.

"Ono što su najvažnije novine zakona, to je da će ubuduće svi investitori morati da pre početka radova predaju polisu osiguranja od štete trećim licima. To znači da građani koji žive u susednim zgradama mogu da naplate štetu ukoliko dođe do bilo kakvih oštećenja njihovih objekata, što je sada bilo moguće, ali preko suda“, rekao je Vesić.

Dodaje da su ti nesavesni investitori često odlazili u stečaj, a "građani se nikada nisu naplaćivali". Naveo je slučaj Dubljanske ulice koji traje već više od 15 godina, kao i slučaj Vidovdanske ulice.

"Pored toga, uvodimo obavezu investitora da pre dobijanja upotrebne dozvole daju dokaz o kretanju građevinskog otpada, što znači da će biti manje divljih deponija građevinskog otpada, jer sada ne možete da dobijete upotrebnu dozvolu ako ne dokažate da je sav građevinski otpad predat ovlašćenom operateru", naveo je ministar građevinarstva.

Energetski pasoš za zgrade

Uvodi se obaveza da prilikom prodaje novih stanova obavezni deo kupoprodajnog ugovora mora da bude energetski pasoš, kada je reč o novim stanovima.

"To znači da je potpuno pošteno da kada kupujete stan - da znate kakve su energetska svojstva tog stana, kakvi će vam biti računi za struju, odnosno koliko će vas koštati održavanje tog stana. Što se tiče starih stanova, odnosno starih zgrada, postoje tri roka. Prvi rok je tri godine za zgrade gde je vlasnik država, gde država treba da uradi energetske studije, da izvadi energetske pasoše za svoje zgrade. Pet godina je za zgrade koje su vlasništvo pravnih lica, znači kompanije, banake, osiguranja“, objansio je Vesić.

Dalje je naveo da je rok deset godina za one zgrade u kojima žive građani, ali to neće raditi oni, već će za njih raditi lokalne samouprave, zato je ostavljen rok od deset godina.

"Tako da za deset godina više nijedna zgrada, odnosno nijedna nekretnina u Srbiji, neće biti prodata bez energetskog pasoša“, podvukao je Vesić.

Ukida se građevinska dozvola kod izgradnje solarnih panela na krovovima kuća, što je dosad bio veliki problem. Najčešće, ljudi nisu mogli da dobiju dozvolu, jer to je kao kada menjate crep.

"Uvode se, recimo, određene povoljnosti za investitore - sekretarijati mogu samo jednom da im daju primedbe na predmet, a ne da ih vraćaju po 5, 6 ili 10 puta da im svaki put daju nove primedbe", rekoa je on.

Ukidanje naknade za konverziju

Primedbe iz rasprave u Skupštini Srbije, koje su izneli opozicioni poslanici, najviše su se odnosile na ukidanje naknade za konverziju, navodi se da ova odredba ide u prilog velikim investitorima.

"Nisam siguran da veliki investitori žive u Batajnici, u Busijama, u Ugrinovcima. Nažalost, nismo imali pravu raspravu jer taj institut konverzije uz naknadu ne postoji nigde u istočnoj Evropi osim što je postojao u Srbiji do pre nekoliko dana. Nijedna zemlja bivše Jugoslavije ga nema. Da je dobar, neko bi ga imao osim nas. To je institut koji je kočio razvoj lokacija“, istakao je Vesić.

Prema njegovim rečimna, ubedljivo najveći broj svih tih lokacija se nalazi u stečaju.

To znači da su firme koje su odlazile u stečaj imale pravo korišćenja, nisu mogle to pravo da stave u stečajnu masu, a sada će stečajni upravnici moći da konvertuju to pravo korišćenja u pravo svojine, da stave tu nekretninu ili tu zemlju stečajnu masu, da prodaju te nekretnine, da se naplate radnici koji su najčešće poverioci u tim preduzećima, da se naplate poverioci i da se završe stečajevi, podvukao je Vesić.

"Tako da na taj način završava se ovaj proces. Mi ćemo na tih 5.000 lokacija imati mogućnost izgradnje oko 15 miliona kvadrata, a ako računate da je 700 evra po jedan kvadrat, to je 10,5 milijardi evra. Kupoprodajni ugovori će vredeti preko 22 milijarde evra kada bi se svi stavili u funkciju. To je preko 2 milijarde evra od poreza na dodatu vrednost. Preko milijardu i 200 miliona evra od poreza na dobit preduzeća. Preko skoro 700 miliona evra od doprinosa za građevinsko zemljište. Da ne pričamo o tome da će se uposliti veliki broj radnika", ukazao je Vesić.

Do sada je država naplatila od 2010. do 2022. godine, ukupno za 12 godina, malo našto više od 30 miliona evra od konverzije. Zaključala je lokacije, a 94 odsto svih konverzija je urađeno bez naknade.

To znači da je neko diskreciono mogao da odlučuje da li ćete vi platiti naknadu, a neko drugi neće.

Priključak na vodu, struju i grejanje

U Skupštini je traženo takođe da se napravi analiza opterećenja elektroenergetskih instalacija. Građani treba da imaju vodu i struju, međutim, kažu da se ponekad provuku i investitori.

"To nema veze sa tim zakonom, to ima veze sa izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, gde smo mi omogućili na predlog predsednika Aleksandra Vučića, kao i na drugih nevladinih organizacija, zaštitnika građana, da ljudi koji žive u nezakonitim objektima mogu da dobiju priključak na struju, vodu i na grejanje. To je osnovno ljudsko pravo, na kraju krajeva i presude Suda za ljudska prava u Strazburu, ne u slučaju Srbije, u nekim drugim slučajima ide u tom pravcu", kaže Vesić.

Prema njegovim rečima, to nema veze sa ozakonjenjem. "Ne prejudicira kakva će biti odluka o zahtevu za ozakonjenje, ali omogućava da od 15. septembra do 15. oktobra, pošto će uredba biti usvojena na Vladi narednih nedelja, a počeće sve 15. septembra, oni koji žive u nelegalnim objektima, a nemaju legalan priključak, mogu da se prijave svojoj nadležnoj opštini, odnosno sekretarijatu za legalizaciju i da dobiju pravo da se priključe na struju i vodu", zaključio je Vesić.