U padu su cene iznajmljivanja stanova, i dalje najtraženije luksuzne nekretnine u Beogradu

Posle prošlogodišnjeg naglog skoka cena rentiranja stanova zbog dolaska velikog broja Rusa i Ukrajinaca u Srbiju, u poslednjih nekoliko meseci beleži se stabilizacija i pad cena, ali su i dalje veće nego početkom prošle godine. I dalje su najskuplji stanovi u širem centru Beograda i na Novom Beogradu, posebno u novogradnji, koja je i - najtraženija. Nekoliko stambenih projekata namenjenih samo za izdavanje trenutno su u izgradnji.

Studenti su već u potrazi za smeštajem u univerzitetskim gradovima po Srbiji i lakše i jeftinije mogu naći stan nego lane u ovo doba. Manji stanovi na periferiji se mogu naći po ceni mesečnog zakupa od 200 do 300 evra.

S druge strane, sve je više poslovnih ljudi kojima su potrebni stanovi i kancelarije i koji su spremni da za stan od pedesetak kvadrata, na boljim lokacijama, plate i više od hiljadu evra mesečno.

"Što se tiče stranaca koji dolaze u Beograd da iznajme stan ili poslovni prostor, to su ljudi iz brojnih zemalja, počevši od Rusije, Ukrajine i Izraela. Imamo i veliki broj državljana Kine koji dolaze ovde da iznajme stan, kao i firmi, Velika Britanija, zatim zemlje regiona, okruženja", navodi Stefan Kresović iz "Jevtić" nekretnina.

Luksuzni stanovi – dobra investicija

Poslednjih nekoliko godina beleži se porast potražnje luksuznih stanova u novogradnji na atraktivnim lokacijama i mnogi su kupovinu stanova za rentiranje prepoznali kao dobru investiciju.

Dušica Gaković iz beogradskog "Deka inženjering" objašnjava da je Beograd postao u poslednjih nekoliko godina veoma zanimljiv grad za investicije u nepokretnosti.

"Osim toga što postoji velika ponuda na tržištu ozbiljno dobrih stanova, veoma se dobro i izdaju. Ono što se postiže kao 'return of investment' ili povrat investicije na uloženi novac u nekih 10, 12 do 15 godina u nekretninama u Beogradu je vrlo visok, u odnosu na ono što se može očekivati u drugim zemljama regiona", kaže Gakovićeva.

Milion stanova u Srbiji prazno

Prema podacima Evrostata, 70 odsto stanovnika zemalja članica EU živi u stanu koji poseduje – od 51 odsto u Nemačkoj, do 96 odsto u Rumuniji.

"Ljudi na Zapadu se osećaju komotno da rentiraju stanove, da nisu vlasnici stanova kada i mogu da ih priušte. Imaju novac i mogu da kupe stan, ali ga ne kupuju već investiraju, na primer na berzu, a istovremeno rentiraju stan dok im treba", ističe Nebojša Nešovanović iz CBRE, međunarodne konsultantske kuće za nekretnine.

Prema rezultatima popisa stanovništva domaćinstava i stanova 2022. godine, u Srbiji ima više od tri miliona i šeststo hiljada stanova. Nastanjeno je nešto više od dva miliona i šeststo hiljada stanova, što znači da je milion stanova nenastanjeno.