Krijumčarenje migranata sve razvijenije i skuplje, Đurović objašnjava zašto je Srbija u nebranom grožđu

Strah se ponovo uvlači u domove Subotičana. Za nedelju dana zabeleženo je više vatrenih obračuna krijumčarskih grupa. Posle jednog dana zatišija u naselju Hajdukovo kod Subotice, kada je srpska policija nedavno iz šume u kojoj su se sukobili kriminalci koji kontrolišu trgovinu ljudima iznela mrtve i ranjene, preksinoć su nastavljeni sukobi.

Radoš Đurović navodi da je situacija ozbiljna, kao i da se radi o krijumčarskim grupama i kada dođe do oružanog sukoba, u stvari, to je već znak da su one izuzetno moćne i razvijene. 

Podseća da problem krijumčarenja postoji dugi niz godina, a počeo je da se intenzivira od trenutka kada je Mađarska podigla ogradu prema Srbiji i kada je izbeglim ljudima otežano da se domognu Evropske unije da bi mogli da traže boravak i zaštitu. 

"Sa svakim pušbekom, odnosno ilegalnim guranjem ljudi iz Mađarske u Srbiju, što se dešava svakodnevno, imamo problem zbog toga što ti ljudi dolaze prebijeni, namučeni, a nema dovoljno mesta na severu zemlje i onda hrle u ruke krijumčara koji im sve to obezbede i ponovo im pomognu da probaju da pređu granicu dalje", istakao je Đurović.

Najmanje 2.500 ljudi se nalazi u severnom delu Vojvodine

Prethodnih dana, kako smo čuli od građana Subotice, nema toliko migranata u gradu.

"Kada građani ne vide ljude u centru grada, to ne znači da se oni ne nalaze u njihovoj okolini, na otvorenom. Prema našim procenama, najmanje 2.500 ljudi se nalazi u severnom delu Vojvodine u ovom trenutku, a definitivno se radi o grupama koje jačaju, posebno prošle godine, razvoj krijumčarenja dostigao je vrhunac, imajući u vidu veliki broj ljudi koji su posle 2015. ponovo pohrlili ka Evropi, između ostalog preko Srbije", naveo je Đurović.

Podseća da je prema procenama preko 100.000 ljudi ušlo prošle godine u zemlju, a najveći broj i napustio.

"Imali smo ljude koji su dolazili iz Tunisa, iz Burundija, i svi oni su tražili pomoć krijumčara, jer mađarski zid je ljude vraćao svakodnevno, mimo sporazuma o readmisiji, na našu teritoriju. Kada se ljudi vrate, kada se gurnu preko granične linije onda krijumčari profitirjau na tome“, navodi on.

Odakle još dolaze migranti

Priliv migranata iz Turske pokrenut je, pre svega, stravičnim zemljotresom koji se dogodio u toj zemlji.

"Mi imamo povećan priliv sirijskih izbeglica koji su u Turskoj boravili nekoliko godina, koji je pokrenut zemljotresom, teškom situacijom, odsustvom programa zaštite tih ljudi u Turskoj. Oko 60 odsto svih, u grubim procenama, dolazi iz Sirije, potom iz Avganistana – 35 do 40 odsto, i ostali uglavnom iz Iraka, Pakistana, neki sa Kube i severne Afrike", napominje Đurović.

Prema njegovim rečima, radi se o najmanje 5.000 ljudi koji se u svakom trenutku nalaze u zemlji, a iz pravca Severne Makedonije dnevno ulazi između 200 i 250 ljudi, iz Bugarske oko 200.

Kapaciteti u kampovima

Đurović navodi da su na severu zemlje kapaciteti popunjeni, to znači da u nekim kampovima čak postoje restrikcije za prijem ljudi. U Subotici ne mogu da prihvate Avganistance, ne primaju ih u Somboru, ne primaju žene sa decom.

Prema njegovim rečima, stotine se nalaze oko centara ili u okolini gradova koji su u blizini, ponovo pod kontrolom krijumčara i upravo tu postoji jedan veliki problem.

"Kada ih policija dovede do severnih kampova, ljudi bukvalno po njihovom odlasku napuštaju kampove, jer nema dovoljno mesta i nalaze se oko kampova duž granice", dodaje Đurović.

Smatra da akcija prisilnog vraćanja ljudi sa severa zemlje na jug zemlje nije produktivna, jer policija ih preveze do juga.

"Na jugu postoje smešteni kapaciteti, ali ti ljudi bukvalno sutradan već napuštaju te kampove u želji da se domognu Evrope, pa se ponovno vraćaju na severnu granicu", podvukao je Đurović.

U tome im, kako kaže, obilato pomažu krijumčari, tako da se dešava da se ustvari indirektno krijumčarenje podstiče vraćanjem ljudi, jer oni ponovno hrle ka severnoj granici.

Neophodna solidarnost

"Tu treba istaći da problem postoji u Srbiji koja se nalazi na granicama sa Evropskom unijom i treba raditi na tome da se skrene pažnja da Mađari moraju da postupaju solidarno, da imaju obavezu prema tome kako ljude vraćaju na našu teritoriju. Isto tako mislim da bi naša zemlja morala da zagovara solidarnost na Balkanu", ističe Đurović.

Ljudi koji nama dolaze, dolaze iz Evropske unije, iz Bugarske, indirektno iz Grčke i idu ka Evropskoj uniji. Tako da Srbija se zaista nalazi u jednom nebranom grožđu, a ovakva situacija samo jača krijumčarenje i stvara ogromne pritiske i ljudi su ovde zaglavljeni silom prilika, ukazao je Đurović. 

"Iako vas neko gurne pet metara preko ograde nazad u Srbiju, on nije rešio vaše pitanje. Vi ste sve očajniji i želite jednom zauvek da rešite svoj položaj", dodaje on.

Pokušaj jednog dolaska do Austrije košta 3.000 evra

Prema onome što govore izbeglice, najmanje 3.000 evra je potrebno da dođete do Austrije, a cena ide i do 6.000 evra.

"Ko ima pare tako nešto da plati? Jako mali broj ljudi, a drugi plaćaju po prelasku, po pokušaju prelaska. Naravno, kako pokušavate da prelazite, mađarski vlasti vas vraćaju", ističe Đurović.

"Vi ponovno hrlite u ruke krijumčara i ponovno ste u potrebi da platite. Pokušaće ili da vas eksploatišu na neki način na licu mesta, ali i možda u zemlji destinacije. Tako da, postoje različiti načini kako vi, u stvari, plaćate te usluge i naravno da su oni vezani sa uspešnošću tih akcija", napominje on.

"Ali, ono što mi primećujemo na terenu, da je krijumčarenje sada vrlo razvijeno i vrlo efikasno, ali i mnogo, mnogo skuplje. Pre svega, kažem direktno, uzrokovano ovakvim stanjem na granici i politikama guranja ljudi kod nas", zaključio je Đurović.