Dometi "Pojasa i puta" – Kina je velika, Srbija mala, ali obe insistiraju na poštovanju

Pre deset godina kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je inicijativu "Pojas i put" evocirajući Put svile od pre dve hiljade godina, kada je karavanima roba iz Kine i daleke Azije pristizala preko Bliskog istoka u Evropu.

 Savremena Kina nastoji da kroz ekonomsku razmenu ostvari tesne kulturne i političke veze sa svakom od zemalja u regionu, što bi rezultiralo novim modelom zajednice od "uzajamnog poštovanja i poverenja i zajedničke dobiti za sve".

Takva zajednica, sa Kinom kao vodećom snagom, koja zagovara izgradnju otvorene svetske ekonomije i međunarodnih odnosa, privukla je 151 državu, među prvima i Srbiju.

Dr Jovan Čavoški, sinolog na Institutu za savremenu istoriju, rekao je da kada je predsednik Si Đinping krajem 2013. godine proglasio pokretanje inicijative "Pojas i put", on je na neki način otvorio i novu epohu u kineskim istorijskim, međunarodnim odnosima.

"Istovremeno, epohu odnosa Kine sa susedima, susednim regionima, i opšte odnose Kine na prostoru čitave Evroazije i ostatka sveta. To je bilo i danas je jedan od najambicioznijih ekonomskih, infrastrukturnih, geoekonomskih i geopolitičkih projekata koje je Kina pokrenula u poslednjih zaista nekoliko vekova", kaže Čavoški.

Prema njegovim rečima, to je projekat koji pokušava na jedan potpuno novi način da poveže različite delove Evroazije, njen krajnji istok i krajnji zapad, istovremeno promovišući dva osnovna principa.

"Najveći privredni uspesi tek slede"

Bojan Lalić, direktor Instituta "Pojas, put" u Beogradu rekao je da najveći privredni uspesi tek treba da uslede.

"Srbija je napravila svoj put. Srbija je jedina u regionu koja ima četiri naučno-tehnološka parka, ima veliki broj biznis-inkubatora. Srbija želi da bude prepoznata kao zemlja visokih tehnologija i inovacija. Mi smo u nivou sada da gradimo infrastrukturu“, napomenuo je Lalić.

Parafrazirao je kinesku izreku koja kaže da kad hoćeš da radiš neki posao, prvo izgradi put.

"Put Beograd – Novi Sad je prečnika Šangaja, otprilike 80-90 kilometara. Taj ekosistem ima potencijal. A kad tu dodate jedan deo završenog puta, koji je u ovom slučaju pruga i koja nas za pola sata spaja, to je benefit, vi sad dobijate priliku da se razvijate“, naveo je primer.

Kineska kompanija zvanično je 2016. godine preuzela vlasništvo i upravljanje Železarom "Smederevo" neposredno posle posete predsednika Si Đinpinga Srbiji.

Kako je rečeno iz Kompanije, bila su velika ulaganja u takozvane neprofitabilne oblasti, u zaštitu života i zaštitu životne sredine, a potom su ulagana sredstva i u povećanje obima proizvodnje i kvalitet finalnog proizvoda.

"Jedan od najboljih primera za to je najnovija aglomašina, takozvana nova aglomeracija kao stub primarne proizvodnje, koju karakterišu najmodernije i najsavremenije tehnologije, a koja je napravljena i izgrađena iz dva razloga, prvo da se smanji apsolutno negativni uticaj na životnu sredinu, da se poboljša kvalitet vazduha, a potom i da se poveća obim proizvodnje", ističu u kompaniji.

Stvaranje političkog ambijenta

Poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji 2016. godine dala je zamah političko-ekonomskoj, naučnoj i kulturnoj saradnji, saradnji u oblasti turizma i upoznavanju naših naroda.

Čavoški je podvukao da je ta poseta izuzetno bila važna, pošto je to bila poseta prvog kineskog šefa države posle 30 godina.

"Sa Kinom je vrlo važno stvoriti dobar politički ambijent iz kojeg će onda proisticati svi drugi pozitivni rezultati u međusobnoj saradnji. Ta saradnja je naravno odmah posle političkog nivoa dobila zaista veliki zamah na ekonomskom planu. Od same izgradnje primarne infrastrukture, kao što je auto-put ‘Miloš Veliki’, železnička pruga do Novog Sada, koja će na kraju imati svoj nastavak na severu ka Subotici i na kraju do Budimpešte. Uspešno preuzimanje, a i ponovno pokretanje projekata u sferi energetike, rudarstva, metalurgije", napomenuo je Čavoški. Kako je rekao, pored saradnje i razmene studenata, porasla je i turistička razmera.

Veći deo sveta smatra da će posle ukrajinskog sukoba Kina postati vodeća zemlja u svetu.

Čavoški kaže da će Kina nesumnjivo biti tu na prvom mestu, ona je jedna od najvažnijih političkih aktera na svetskoj pozornici. Sa tom konstatacijom složio se i Lalić.

"Kina ne doživljava skokoviti rast. Ni kriza, ni pandemija nju ne prevedoše iz jedne faze u drugu. Niti nadole, niti nagore. Niti je napredovano, niti je stavljeno u neku inferiornu poziciju“, napomenuo je Lalić.

Kako se u Pekingu gleda na saradnju Srbije i Kine u okviru inicijative "Pojas i put"

Srbija je bila jedna od prvih zemalja koja se pridružila Inicijativi "Pojas i put".

Cuej Hungđen, direktor Odeljenja za evropske studije na Kineskom institutu za međunarodne studije rekao je da je to rezultat međusobnog poverenja obe zemlje.

"Kao što znamo, obe zemlje dugo imaju međusobno poverenje i veoma dobar, prijateljski odnos. Kao što znamo, Srbija i sada pokušava da bude deo Evropske unije, ali za sada treba da ima još neko tržište izvan evropskog regiona. Svakako, ovom saradnjom u okviru ‘Pojasa i puta’, Kina i Srbija, mogu da imaju neku vrstu komplementarne saradnje", kaže Cuej.

Inicijativa "Pojas i put" je korisna za zemlje koje su je potpisale, ali i za Kinu.

Vang Jivej, direktor Instituta za međunarodne poslove na Univerzitetu Renmin u Kini i takođe autor knjige "Pojas i put" kaže da sada treba da gradimo auto-put, pa čak i železnicu da poveže Srbiju i Mađarsku i proširi se možda na Belorusiju, da se kopno i more međusobno povežu.

"Nemaju samo Kina i Srbija obostranu korist od ovih projekata. Kina je otkrila novo potencijalno tržište. Srbija ima koristi od kineskih investicija, izgradnje infrastrukture, ali i energetske transformacije", kaže Vang i dodaje da međusobna povezanost ovih regiona čak doprinosi i Evropskoj uniji, jer je pet balkanskih država podnelo zahtev za pridruživanje EU, ali ima lošu infrastrukturu.

Kina i Srbija su zajedno sredinom aprila potpisale Memorandum o razumevanju za početak pregovora o zoni slobodne trgovine. Oni značajno povećavaju obim trgovine, podstiču protok robe između zemalja.

Cuej ističe da je to veoma dobra vest za Kinu i Srbiju.

"Sada su počeli pregovori o slobodnoj trgovini. Kao što znamo, prva faza saradnje Kine i Srbije svakako se fokusira na infrastrukturu. Kao što znamo, Kina mnogo ulaže u Srbiju u fabrike, za neke auto-puteve i železnice", rekao je Cuej.

"Kao što znamo, kada dođe do sporazuma o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, svakako će biti od velike pomoći za još neku saradnju u trgovini i investicijama. Kao što znamo, Kina i Srbija proteklih godina imaju veoma dobar rast bilateralne trgovine. Na primer, pretprošle godine, skoro tri puta je povećana bilateralna trgovina. Pa čak i prošle godine, takođe više od 10 odsto povećanja obima trgovine“, kaže Cuej.

Gvozdeno prijateljstvo usred globalnih turbulencija

Usred globalnih turbulencija i sukoba, "gvozdeno prijateljstvo" Kine i Srbije je dalo dobar primer zajedničkog razvoja i međusobnog poverenja za druge zemlje.

Strateško partnerstvo dveju strana uspostavljeno je 2009. koji se dodatno produbio 2013. godine. U junu 2016, kinesko-srpske veze su napravile još jedan korak napred – nadogradnju na sveobuhvatno strateško partnerstvo.

Bilateralni odnosi dveju zemalja često uključuju intenzivni politički dijalog i razmenu poseta na najvišem nivou.

Kao najvažniji trgovinski partner Srbije, Kina je zadržala obima trgovine sa Srbijom u 2022 godini od preko šest milijardi američkih dolara. Osnovani su kulturni centri i u glavnim gradovima obe zemlje da podstaknu međusobnu razmenu.

Kada je izbila pandemija kovid-19, Kina je poslala velike količine medicinske pomoći Srbiji. Cuej kaže – Kina je velika država, a Srbija manja, ali bez obzira na veličinu zemlje, u ovoj saradnji, ali i u bilateralnim odnosima, obe zemlje insistiraju na međusobnom poštovanju i uvek, i Kina i Srbija pokušavaju da pronađu zajedničke interese.

Neki i dalje kritikuju Kinu zbog korišćenja pandemije da unapredi svoj interes u Srbiji distribucijom medicinske pomoći i vakcina.

Vang kaže da Kina zapravo obezbeđuje vakcine i opremu da bi se pomoglo Srbiji i drugim evropskim zemljama da se izbore sa pandemijom, u stvari, kako kaže to je javno dobro, dakle nije usluga komercijalne prirode.