Na Vlasini samo 200 meštana – ono što netaknuta priroda pruža nije dovoljno za život

Dom su pre dve godine pronašli na Vlasini, gde žive u školskom stanu. Valentina Stevanović je samohrana majka sedmoro dece. Radi kao pomoćni radnik u školi. 

"Snalazimo se, svaka pomoć je uvek, naravno, dobrodošla, Bože moj, ali životari se. Fali to nešto, naravno, uvek, ali kada pogledate decu, onda morate dalje", kaže Valentina Stevanović sa Vlasine.

Njen sin Mihailo kaže da im je lepo, da se igraju s braćom i sestrama, ali da dolaze i druga deca.

Stevanovići su se iz Surdulice doselili na Vlasinu zbog prirode, posla, ali i da škola ne ostane bez đaka. Pohađa je trinaestoro dece, a pre pola veka ih je bilo skoro 2.000.

"Sve je bilo puno, bili su nastavnici, tu smo završili školu, bila su i deca njihova, odrastanje. Sve je to otišlo, neko se vrati pomalo", kaže Olivera Momčilović sa Vlasine.

Vlasini se uglavnom vraćaju penzioneri

Vlasini i njenim predelima se vraćaju uglavnom penzioneri. Žive od penzija i plodova prirode – pečurki, borovnica, malina, lekovitog bilja.

"Ima ovde jedna ženica koja čuva dve-tri krave i tamo ima još jedna sirotinja koja čuva desetinu ovaca, to je. Nekada je ovde bilo i preko sto hiljada grla i ovaca i konja i svega", kaže Dragi Kostadinović, predsednik MZ Vlasina.

Sa vlasinske visoravni mladi su odlazili u potrazi za poslom i egzistencijom. Ono što netaknuta priroda pruža, kažu, nije dovoljno za život. 

"Da bi neko mogao da živi ovde, mora da voli prirodu, mora da zna da je čuva, mora da zna da iskoristi sve ono što ona daje i da od toga napravi sebi biznis i da od toga može da zaradi i da od toga imaju benefite i onaj ko radi i onaj za koga radi", kaže Biljana Nikolić, direktorka TO Surdulica.

Do 1965. godine Vlasina je bila opština, imala je 6.000 stanovnika, a sada tu živi oko 200 meštana.