Napad psa u Sremčici uznemirio javnost, ko je odgovoran

Četvorogodišnja devojčica koju je u Sremčici napao pas i naneo joj teške povrede u stabilnom je stanju nakon operacije. Vlasnik psa je devojčicin ujak koji je na odmoru, a ona je povređena kada je došla da s dedom nahrani psa. Tokom prošle godine bilo je prijavljeno 860 ujeda pasa, a samo u Beogradu 175.

Međunarodni kinološki sudija Nenad Milojević kaže za RTS da može biti više razloga zbog kojih je pas napao devojčicu u Sremčici i teško je povredio.

“Može biti incident, nesrećni slučaj, neznanje, nepoštovanje određenih principa. U svakom slučaju, jedan nemili događaj je tu. Koliko smo upoznati s tim kako psi reaguju i zbog čega bi jedan vlasnički pas napao dete koji poznaje, ušli bismo u sferu spekulacije. Ali u svakom slučaju, nepoštovanje određenih procedura u odnosu dece i pasa od strane nas odgovornih, roditelja, staratelja ili članova porodice, može da dovede, a vidimo da je dovelo, do jednog nemilog događaja“, rekao je Milojević.

Prema njegovim rečima, u ovakvim slučajevima primarno odgovara vlasnik psa, ali u ovom konkretnom slučaju odgovaraju i roditelji deteta, s obzirom na to da su ušli u dvorište.

"Odgovornost određuje sud, ali primarno, ukoliko znamo da je jedinka bila nedovoljno socijalizovana, mi kao vlasnici pasa moramo da preduzmemo radnje. Ovde, ako sam dobro upoznat, a nisam, s obzirom na to da su mediji različito preneli to, mi smo došli kod nekog psa, koji je, može biti član porodice, vlasnik tog psa ili ne, s namerom da ga nahranimo, a hranjenje pasa je jedan od tih momenata koji može biti incidentan, ili je to kod pasa borba za resurs, a samim tim kada se pojavi dete čiji pokreti ne moraju biti adekvatni ponašanju psa, može doći do ovakvih povreda“, navodi kinološki sudija.

Kazne postoje, ali i dalje na ulici viđamo vlasnike koji vode psa bez povoca ili bez korpe na njušci. Milojević smatra da je prva stvar edukacija ljudi i socijalizacija sa psima.

“To možemo podeliti na nekoliko nivoa, počevši od odgajivača koji je odgajio tog psa, da li je upoznao novog vlasnika sa rasnim karakteristikama, zatim vlasnika – da li je izbor rase adekvatan, zatim roditelja – da ne ostavlja psa i dete zajedno van kontrole, zatim društva koje treba da sprovodi kontrolu svega toga“, objašnjava Milojević.

Zakon i pravilnici su, kaže, veoma jasni kada dolazi do povrede ili između dva psa ili između ljudi i pasa. Navodi, međutim, da analiza jedne profesorke Pravnog fakulteta u Nišu o sprovođenju zakona o dobrobiti životinja nije afirmativna.

“Mislim da nam je prevashodno da za početak počnemo da poštujemo postojeće zakone, a da paralelno neko radi drugi u smislu osavremenjavanja zakonskog rešenja. Drugi problem leži u našoj kulturi. Jednostavno, naša kultura držanja pasa je, da kažemo, malo neprihvatljiva ili neadekvatna. Dakle, moramo poći od samih sebe, od svog ponašanja prema psu, da bismo mogli da smanjimo ovaj broj na nekakvu tolerantnu meru, jer nikada neće biti nula. Teško“, kaže kinološki sudija.