Jovanović: Programom Digitalna Evropa Srbija se svrstala u zemlje članice EU

Mihailo Jovanović je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da se pristupanjem projektu Digitalna Evropa, Srbija svrstava u red praktično zemalja članica EU, jer su ti fondovi dostupni svim našim kompanijama.

Jovanović veruje da su to pre svega to mala i srednja preduzeća koja se bave digitalizacijom, pre svega razvojem veštačke inteligencije, digitalnim veštinama, digitalnom povezanosti u regionu i sa zemljama EU, ali i našim istraživačima, naučnicima, našim institutima, svima onima koji razvijaju određene projekte u digitalizaciji.

“Stvarno je to odlična vest za naš IT sektor i mogućnost za dalje rast, jer smo prošle godine ostvarili rekordan, recimo, izvoz IKT sektora od 2,7 milijardi evra, a već ove godine, prva četiri meseca, nastavljamo sa rastom od čak 43 odsto, kada je u pitanju izvoz. Dakle, naš IT sektor nastavlja sa daljim zapošljavanjem i u prvih šest meseci ove godine je povećan broj zaposlenih u ovom sektoru za oko 3,500", kazao je Jovanović.

U pitanju su, navodi, bespovratna sredstva i praktično mogu svi da konkurišu, dodaje.

“Očekujem da će to biti različiti konzorcijumi i treba istaći da u našem IT sektoru već sad imamo više od 105.000 zaposlenih i da je to sektor koji pravi veliki suficit kada je u pitanju izvoz. Dakle, stvaramo dodatnu vrednost, naša pamet i naša znanja prave tu vrednost koju izvozimo u Evropu i svet“, naglasio je Jovanović.

Uspeh u digitalizaciji

Prema njegovim rečima, malo ko je verovao 2017. godine da će biti napravljen takav uspeh sa digitalizacijom i on je stvarno napravljen.

“To se vidi na više polja. Jedno je transformacija javne uprave kroz uvođenje elektronske uprave. Danas građani koriste mnoge elektronske usluge i na taj način komuniciraju sa javnom upravom. Recimo, u Uniji su rekli da smo jedna od 10 zemalja na svetu koja najbrže napreduje kada je u pitanju elektronska uprava. Drugi pokazatelj je transformacija naše privrede i to koliko je naša privreda postala agilna, koliko smo se sa stranih investicija koje su se bazirale na radno intenzivnim delatnostima pomerili na one investicije koje podrazumevaju novu tehnologiju, novo znanje i koliko je zapravo rezultat našeg IKT sektora. Spomenuo sam koliki je izvoz bio prošle godine, mi očekujemo sa ovom stopom rasta da do kraja godine dostignemo možda i četiri milijarde", napominje Jovanović.

Srbije je, navodi, donela strategiju razvoja veštačke inteligencije 2019. godine.

“Osnovali smo Institut za razvoj veštačke inteligencije i uspostavili smo nacionalnu platformu koju smo besplatno ponudili našim institutima, fakultetima, univerzitetima, ali i startapovima, dakle tim mladim IT kompanijama koje rade u jednom od četiri naučno-tehnološka parka širom Srbije. Oni na toj platformi razvijaju različite simulacije, modele, softvere koji se baziraju na veštačkoj inteligenciji. Veštačka inteligencija omogućava praktično obradu ogromne količine podataka u relativno kratkom vremenskom periodu. I te proizvode i te primene koriste i u Srbiji razvijajući našu privredu i ekonomiju, ali naravno i prodajući to znanje. To je ono što pokreće i naš bruto društveni proizvod“, kazao je Jovanović.

IT sektor stalno traži nove talente

Navodi da je u IKT sektoru prosečna neto plata preko 200.000 dinara, a da je u IT sektoru, to je uže gledano ljudi koji se bave razvojem softvera, prosečna neto zarada preko 252.000 dinara.

“To je sektor koji stalno traži nove talente, novo znanje i zato je bitno što je Republika Srbija u prethodnih šest godina inicijativu predsednice vlade, dosta toga uradila u digitalizaciji sistema obrazovanja i prosvete, što smo uveli recimo informatiku i računarstvo kao obavezan predmet od 5. do 8. razreda i već sad imamo treću ili četvrtu generaciju mladih koji su radili tu informatiku i računarstvo u osnovnoj školi i koji imaju taj algoritamski način razmišljanja što je odlična osnova da kasnije završavaju recimo srednju školu, tehničke smerove i da upisuju tehničke fakultete i da budu ta snaga koja će dalje pokretati naš IKT sektor“, kaže Jovanović.

Na pitanje da lu su ljudi obueni za konkurisanje za novac iz fondova EU, Joanović smatra da neće imati problema jer naši naučnici, istraživači, instituti već to rade, sada će im fondovi biti mnogo lakše dostupni, a naravno i Ministarstvo informiranja i telekomunikacije i Ministarstvo nauke će biti na raspolaganju svima onima kojima je potrebna pomoć prilikom apliciranja za ove fondove.

EU isključila Prištinu iz programa

Predstavnici Prištine nisu prisustvovali potpisivanju sporazuma, a i tako ih je praktično EU isključila iz programa vrednog 7,5 milijardi evra.

“Ta vest je prošla možda malo ispod radara, ali mislim da je bitno da naši evropski partneri konačno konkretnim primerom i političkim i ekonomskim pokazuju da shvataju ko na Kosovu i Metohiji, pravi problem, ko je taj koji želi sukobe, ko je taj ko ne želi da potpisuje ili poštuje niti jedan sporazum u poslednjih deset godina. Mislim da mi treba da nastavimo pametno da radimo, da budemo fokusirani na mir i stabilnost, ekonomski prosperitet, a tu je digitalizacija jedna od ključnih stvari“, zaključio je Jovanović.