Žigmanov: Govor mržnje preduprediti kroz afirmaciju tolerancije i različitosti

Ujedinjene nacije ustanovile su 2019. godine Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje. Definicija ne postoji ali su UN prepoznale naraslu raširenost govora mržnje kao posledicu homofobnih stavova u javnosti, islamofobnih, rasističkih, antisemitskih i donele odluku da 18. jun proglasi danom borbe protiv ove negativne i štetne društvene pojave.

"Iako nema svoju definiciju zna se šta je govor mržnje. Svaki čin govora koji na neki način pežorativno ili diskriminirajuće označuje drugoga. Govor mržnje nije samo individualni čin, da sam ja izgubio neku vrstu moralnog koda pa prema drugima se odnosim na negativan način. Govor mržnje moramo posmatrati u društvenom kontekstu. Ukoliko je ono vidljivo u prostoru javnosti, ukoliko je ono rašireno, ono će biti prihvaćeno i od strane drugih kada je u pitanju diskriminativni stav prema drugome, a vrlo mala je granica da će od stava nastupiti i neka vrsta geste, tj. može slediti akt nasilja", rekao je gostujući u Jutarnjem programu ministar Tomislav Žigmanov.

Zbog toga je govor mržnje izuzetno opasna društvena anomalija koja često izlazi iz individualnog stava, ali koja za posledicu imaju to da grupe ili pojedinci koji su negativno targetirani u prostoru javnosti budu objekti akta nasilja.

U okviru pravne regulacije, postoje čitavi institucionalni aranžmani koji prate borbu protiv toga. Čine se brojne aktivnosti da se afirmišu vrednosti koje su suprotne govoru mržnje na sam dan ili uoči dana borbe protiv govora mržnje.

Minisar ističe da je važno da se ne radi samo na sankcionisanju govora mržnje, već pre svega na njegovoj prevenciji.

"Sprečavanjem negativnih pojava u društvu možete delovati postupno, možete preduprediti na način da afirmišete i da podstičete mere koje su suprotne govoru mržnje. U tom smislu, afirmacija tolerancije, afirmacija različitosti, važnost isticanja da razlike u društvu jesu bogatstvo, jesu mere koje čine da se govor mržnje predupredi kroz afirmaciju onoga što je pozitivno, kada je u pitanju međuljudski odnos i kada je u pitanju odnos prema različitosti", rekao je Žigmanov.

"U javnosti se ukazuje na opasnosti koje govor mržnje sa sobom nosi. Naravno, traže se modeli i da li je određeno društvo, je li određena država uspela kvalitetno, efikasno odgovoriti na tu društvenu anomaliju. Srbija se može pohvaliti da ima dobar normativni okvir, da je govor mržnje prepoznat kao negativna društvena pojava i da se prema njemu, u različitim zakonima koji regulišu određena društvena područja, on markira kao nedopuštena društvena pojava i reguliše se na način zabrane koje za posledice onda imaju i određene vrste sankcija. Najveći broj tih zakonskih odredbi se tiče Zakona o antidiskriminaciji, Zakon o nacionalnim manjinama, set medijskih zakona, jer se govor mržnje najviše širi putem medija“, rekao je Žigmanov.

Ministar pojašnjava da nije reč o klasičnim medijima već pre svega o društvenim mrežama jer se tu sa pozicije anonimnosti pod pseudonimom radikalnije i tvrđe iznose negativni stavovi.

Veoma je važno ojačati mlade, pre svega njihovu ulogu u medijskom prostoru kako klasičnom tako i virtuelnom, gde je i najviše prisutan govor mržnje. Tokom obeležavanja Međunarodnog dana protiv govora mržnje na Zlatiboru na programu će biti važni formalni i neformalni edukativni sadržaji koji treba da im ukažu na opasnosti koje postoje u javnom prostoru, medijima i društvenim grupama.

"Neka istraživanja pokazuju da je više od polovine mladića i mladih devojaka u javnom prostoru doživelo neki oblik diskriminacije i bili izloženi govoru mržnje. U tom smislu, mislimo da je važno ukazivati na rizike i opasnosti medijskih platformi. Govor mržnje se mora razlikovati od slobode izražavanja. Govor mržnje ima granicu ljudskog dostojanstva druge osobe. Odnos prema drugom mora imati granicu u neprikosnovenosti ljudskog dostojanstva", istakao je za RTS ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.