Može li pravosuđe zaista da zaštiti žene
Veliki broj slučajeva rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije pokazuje da je Zapadni Balkan još daleko od primene postojećih pravnih rešenja u praksi, zbog čega su žene i dalje veoma ranjiva kategorija. Na regionalnom pravosudnom forumu o rodnoj ravnopravnosti u Beogradu više od 100 pravosudnih aktera razgovaralo je o tome kako da pravosuđe pruži efikasniju zaštitu ženama.
Samo ove godine, prema dostupnim podacima, u Srbiji je ubijeno 18 žena, a od 2010. ubijeno ih je više od stotinu. Žene su najugroženije u svojim domovima i to od partnera i od bliskih rođaka.
"Brojevi koje uglavnom pratimo iz medija direktno ukazuju na razmere problema i upozoravaju za bržom i efikasnijom reakcijom. Kao što na to i ukazuju i rezultati našeg istraživanja zašto žene ne prijavljuju nasilje u porodici koje smo nedavno predstavili, prema kojima su strah od nasilnika, sramota, strepnja od osude bliske okoline, nepovoljna ekonomska situacija i nepoverenje u institucije glavni razlozi neprijavljivanja", ukazuje poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji Brankica Janković.
Podrška porodice, prijatelja i institucija, kao i finansijska podrška ohrabrila bi žene da prijave nasilje, ali je najbitnija pravna zaštita.
Sudije, advokati, tužioci, nisu pošteđeni uticaja stereotipa, predrasuda i pristrasnosti, a u pravosuđu takav uticaj može da utiče na razumevanje krivičnog dela i nekažnjavanja učinioca, ocenjuje poverenica.
"Nažalost, vidimo svuda u regionu da smo sa entuzijazmom pristupili međunarodnim konvencijama, da svi imamo zakone, ali njihova implementacija u praksi, uključujući i u sudovima, je nešto što nije dovoljno efikasno", ocenjuje Biljana Brejtvajt, direktorka Centra AIRE Programa za Zapadni Balkan.
Predsednica Evropskog suda za ljudska prava Šofra O’Liri ukazuje da tu instituciju upravo interesuje kako se zakoni sprovode.
"Dobro zakonodavstvo na papiru je jedna stvar, ali nas zanima kako se odvija u praksi u učionicama, u sudnicama, na poslu, u društvu. Jednostavno da vidimo kako se zapravo zakoni sprovode", kaže Šofra O’Liri.
Sprečavanje nasilja nad ženama – moralni imperativ
Nejednak pristup obrazovanju, diskriminacija na radnom mestu, činjenica da poseduju manje imovine, rodno zasnovano nasilje i uznemiravanje – problemi su sa kojima se žene svakodnevno suočavaju.
"Šta mislite, koje je to najprisutnije kršenje ljudskih prava? To je, naravno, diskriminacija žena i rodno zasnovano nasilje. Sprečavanje nasilja nad ženama je moralni imperativ. Moramo da nađemo način da osnažimo žene da budu deo sistema donošenja odluka", rekao je bivši predsednik Evropskog suda za ljudska prava Robert Spano.
Samo u 2021. u svetu je ubijeno više od 80 hiljada žena, od kojih su 56 odsto ubili partneri ili članovi porodice.
Коментари