Samanta Pauer: Mladi u Srbiji treba da se uključe u politiku

Direktorka USAID-a Samanta Pauer je, po rangu i po značaju, najviši američki funkcioner koji je posetio Srbiju od dolaska potpredsednika Džozefa Bajdena 2016. godine. Rođena je u Londonu 1970. godine, irskog je porekla, ali je veći deo života provela u SAD. Karijeru je počela izveštavajući za više američkih novina o ratnim sukobima tokom raspada SFRJ, pretežno iz Bosne i Hercegovine. Novinarstvo je zamenila najpre akademskom, a onda i diplomatskom službom.

Pauerova je bila savetnica za nacionalnu bezbednost i ljudska prava u administraciji predsednika Baraka Obame, a potom ambasadorka SAD pri Ujedinjenim nacijama od 2013. do 2017. godine. Poznata je po svojoj knjizi Problem iz pakla, Amerika i doba genocida, za koju je dobila Pulicerovu nagradu 2003. godine.

Nakon što je Džozef Bajden postao predsednik, Pauerova je imenovana za direktorku Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj, koja novcem američkih građana finansira projekte ekonomskog i društvenog razvoja u svetu. U Srbiji je USAID aktivan od 2001. godine.

Koju poruku imate za ljude u Srbiji povodom tragedija u osnovnoj školi u Beogradu i u Mladenovcu?

Prva stvar koju sam uradila kada sam doputovala, a ovo je moj prvi dolazak posle skoro tri decenije, bila je da odem do škole, da odnesem cveće i odam poštu u svoje ime, u ime predsednika Bajdena, u ime američkog naroda. Nažalost, mi u Sjedinjenim Državama znamo kakav bol mnogi ovde sada osećaju i naša srca su uz sve ljude koje je ova tragedija zadesila. Videla sam plišane medvediće i fudbalske lopte sa imenima dece koja su ubijena. Crtež čuvara sa ogrtačem superheroja koje je neko dete nacrtalo, jer je on bio omiljen među đacima. Takve slike nikada ne zaboravljate.

I ako ste građanin Srbije i direktno pogođeni tragedijom osećaj jeze ostaje u vama zauvek. Znate, razgovarala sam sa predsednikom Vučićem o nekim reformama koje se zbog toga sprovode, i sve što mogu da kažem je da smo uz vas i da imate našu punu podršku u nastojanjima da smanjite rizik da se ovako nešto ponovi. Jer i jednom je previše. A nama se to dešava previše često i previše je porodica unesrećeno.

Hvala vam za ove reči. Spomenuli ste reforme. SAD podržavaju privredne i demokratske reforme u Srbiji od početka dvehiljaditih. Koliko ste zadovoljni dosadašnjih reformama i ulogom vaše organizacije u njima?

Najpre, ja imam sreće. Na početku karijere, sa dvadesetak godina, bila sam ratni dopisnik sa Balkana, a sada se vraćam kao direktorka USAID-a, prvi čelnik ove organizacije koji je ikada posetio Srbiju iako ovde radimo već duže od dve decenije. Mislim da je i to znak napretka i uticaja koji smo zajedno ostvarili, ali i naznaka sledeće faze našeg odnosa za koju mislim da će biti još dublja.

USAID je investirao ovde blizu milijardu dolara za dvadeset godina. Mislim da imamo neverovatan napredak u nekim oblastima poput unapređenja poslovnog ambijenta. Srbija se brzo penje na listi Svetske banke, otvaranje preduzeća je danas daleko jednostavnije zahvaljujući elektronskoj upravi i elektronskim dozvolama na kojima smo zajedno radili. Investirali smo u tehnološki sektor. I vidimo rast od 45 odsto u IT sektoru u prošloj godini u kojoj je rast za bilo koji sektor bio težak zbog ekonomske krize. To je odličan primer onoga što možemo da uradimo zajedno.

Mislim da smo najveći korak napred napravili u promeni regulative u Srbiji kako bismo je učinili atraktivnijom za investitore. Ali ima još dosta prostora za dublje partnerstvo. Znate, kada smo počinjali ovde, privatni sektor je bio sitan, a državna preduzeća su bila gorile od 400 kilograma. Sve se to promenilo i sada vidite dinamiku u raznim sektorima koji rastu kao što raste IT sektor. Biotehnološki sektor, po mom mišljenju, ima mnogo prostora da ode još dalje.

Moj zadatak, kao predstavnice američke administracije, je da se vratim u SAD i prenesem šta sam videla ovde i kakve mogućnosti postoje. Ali, iskreno, najbolja mera našeg uspeha je da li mladi ljudi svoju budućnost vide ovde u Srbiji ili misle da treba da odu negde drugde kako bi imali ekonomsku perspektivu koju priželjkuju. Mislim da smo značajno pomogli srpskim preduzetnicima i biznisima, srpskom narodu u kreiranju većih mogućnosti ovde. Ali dokle god mladi ljudi završavaju škole, stiču sva ta znanja i veštine i voleli bi da ostanu, a odlaze jer ne vide ovde dovoljno mogućnosti – rekla bih da imamo još dosta posla pred nama.

Na šta mislite? Gde mislite da je Srbiji sada najpotrebnija vaša podrška?

Uvek kažem da mladi ljudi treba da razmisle o nečem o čemu obično ne razmišljaju, ni drugde u svetu ni u SAD, a to je da se uključe u politiku, da uđu u institucije, da donesu tu svoju dinamičnost u javni sektor i budu deo sistema koji će kreirati atraktivno okruženje, takvo da ti poslovi budu dostupni njihovoj generaciji.

Nesumnjivo je da je Srbija na evropskom putu i da radi na svojoj energetskoj nezavisnosti, na zelenoj ekonomiji i zelenoj energiji, borbi protiv klimatskih promena, smanjivanju štetnih emisija i slično. Ima mnogo poslova u tom tranzicionom procesu. Dosta poslova će biti izgubljeno, takođe. Deo naše pomoći je u tome da unapredimo radnu snagu. Neki od tih ljudi radili su u neobnovljivoj industriji i sada treba da se preorijentišu na poslove u obnovljivoj, gde se koriste solarna energija i vetar ili nešto slično. Ali Srbija se nameće i u drugim oblastima. Filmska industrija je procvetala, a mislim da kreativna industrija hvata taj duh inovacije koji brojni startapi donose.

Veoma sam ponosna na ono što smo uradili za mala i srednja preduzeća kojima smo otvorili mogućnost da dobiju sredstva da se razvijaju. Mislim da je to prostor za dalji rast i USAID. Ali kada pomislite na veštačku inteligenciju, na biotehnologije, na zelenu energiju, tu će se mnogo radnih mesta kreirati. USAID će biti tu da podrži bilo šta za šta mladi ljudi i preduzetnici u Srbiji misle da ima smisla.

Znači li to povećanje pomoći, isti nivo ili umanjenje?

Mislim da smo mi prevashodno katalizator. SAD i EU su ukupno pomogle sa oko četiri i po milijarde dolara za ovih 20 godina. I to je napravilo razliku, ali da budem jasna – niko spolja ne diktira budućnost Srbije. Ono što je iznedrilo promene je kreativnost i sposobnost ovdašnjih ljudi. Mi možemo da vam dodamo malo vetra u jedra, da vam damo nešto sredstava ili da vas obučimo, da radimo sa Vladom na regulativi koja će unaprediti stvari.

Znate, ja svoj posao kao deo Bajdenove administracije, kao član Saveta za nacionalnu bezbednost vidim i u pobuđivanju interesovanja za ovaj prostor kod američke sekretarke za privredu i njenog tima. Ja sam potpredsednica  Međunarodne razvojne finansijske korporacije. DFC je dao neke veoma povoljne kredite ovde i mislim da to može značajno da poraste. Tako da je USAID deo te slagalice.

Generalno, rekla bih da američka vlada i američki narod vide da naše partnerstvo postaje sve čvršće i čvršće vremenom i da se širi na mnoge sektore na način koji je bio nezamisliv pre, recimo, pet godina.

Da se osvrnemo na pomenutu ulogu u Nacionalnom savetu za bezbednost.

Da, članica sam.

Razgovarali ste tokom posete sa najvišim predstavnicima Srbije. Svakako je pomenuto Kosovo i sasvim sigurno su vam oni rekli da Priština odbija da uspostavi Zajednicu srpskih opština. Šta ste im odgovorili?

Da se vratimo najpre korak unazad. Ako se osvrnemo na poslednjih šest meseci vidimo da je ogroman uspeh napravljen po pitanju prihvatanja obaveza u procesu normalizacije.

Ne treba da spominjem da se to ne sprovodi brzinom koju bismo mi želeli ili koju bi Evropska unija želela, pa i ljudi na terenu u smislu unapređenja njihovih života. Što se ZSO tiče stav SAD je veoma jasan – mislimo da treba da se formira urgentno.

Videli ste da se po prvi put pojavio neki predlog, da je počeo ozbiljan razgovor po tim pitanjima. U pravu ste da to još nije tamo gde bi trebalo da bude. Ali, znate, treba da se fokusiramo i na pitanje nestalih. Na tom polju nije napravljen značajan napredak za ovih 20 godina. A sada prvi put imamo memorandum o razumevanju i početak saradnje u nastojanjima da se pronađe i identifikuje više od 1.600 osoba za koje njihovi najbliži ne znaju gde su i kakva im je sudbina.

Mi smo se usredsredili na korake koje treba preduzeti. Istovremeno, ja ću otputovati na Kosovo i osnažiću poruku koju SAD već izvesno vreme šalju, a to je koliko je važno da se ljudska prava svih koji žive na Kosovu poštuju. I da se osećaju zastupljenima u državnim institucijama, da imaju svoj glas kod lokalnih pitanja i Zajednica je ključni deo te jednačine.

Ako biste mogli da mi prevedete tu reč osnažiti? Šta to znači?

Kad kažem osnažiti mislim na nešto u čemu savetnik državnog sekretara gospodin Derek Šole bio veoma diplomatski aktivan, kao i Gabrijel Eskobar zamenik pomoćnika državnog sekretara. Nisam prva osoba koja nosi tu poruku o neophodnosti uspostavljanja Zajednice. Baš kao što smo vrlo jasno naglasili važnost bolje saradnje po pitanju nestalih lica. Tako da ću ja posetiti Prištinu u trenutku kada je to veoma aktuelna tema, jer samo što smo imali važne pregovore.

Tako da je nosim poruku koja je svima vrlo poznata, a istovremeno koja mora da opet da se čuje.

Pitao sam koliko će snažno biti to osnaživanje?

Znate, mi verujemo da će korist od normalizacije biti od velikog značaja za Kosovo, kao što će biti od velikog značaja za proces integracija Srbije u Evropu, što će biti od značaja za Srbiju.

Napredak normalizacije doneće veliku političku promenu, ali će otključati mogućnosti za ekonomsku integraciju regionu kao celine koja se može transformisati.

I zato mislim da napredak u normalizaciji, uključujući tu i uspostavu Zajednice srpskih opština, donosi opipljive koristi za sve ljude na Kosovu, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, kao i za sve ljude u Srbiji. Suštinski će implementacija učiniti da će ljudi videti da koristi za građane obe države prevazilaze političke rizike. Jasno je da bi se sve to davno sprovelo da je bilo lako, ali to je veoma važno da bi normalizacija napredovala.

Druga tema koje ste se dotakli sa zvaničnicima u Srbiji verovatno je rat u Ukrajini. Da li poštujete poziciju Srbije da bude vojno neutralna, ali da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, posebno zbog Kosova?

Imam dosta iskustva u regionu i znam kakve su bile veze Srbije i Ruske Federacije u različitim vremenima, tokom rata u Bosni, tokom rata na Kosovu i posle rata. Apsolutno razumemo značaj pozicije koju je Srbija zauzela glasajući za osudu ovog strašnog čina agresije protiv Ukrajine. Sve zemlje u Evropi glasale su isto.

Ali, s obzirom na odnose i veze između dve zemlje, Srbije i Rusije, ovo je bio veoma, veoma važan signal koji je poslala Srbija. Uticaj pozicije Srbije je verovatno daleko veći od uticaja bilo koje druge zemlje u regionu. Zaista mislim da je to jedan od najznačajnijih skupova akcija u odnosu na bilo koju zemlju na svetu.

Mislim i na humanitarnu podršku, na činjenicu da ju je Srbija priskočila kada su ruske snage razarale energetsku infrastrukturu, pokušavajući da vojno iskoriste zimu. Svi znamo koliko zima može biti hladna u ovom delu sveta. Znam iz vremena mog boravka na Balkanu tokom raspada Jugoslavije koliko hladne zime mogu biti u ovom delu sveta. Činjenica da je Srbija dala pomoć za trafostanice i transformatore i energetsku infrastrukturu i njenu popravku je neverovatno važna. I opet, važno je suštinski, jer pomaže ljudima da im bude toplo zimi.

Ali to je važno, jer pokazuje da su demokratije sveta zajedno u osudi agresije. Kada su u pitanju sankcije, naravno da znate i da mi znamo da je krajnji cilj Srbije Evropa. Već se integrišete na razne načine. Smatramo da bi usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU bilo veoma, veoma važno i dalo bi dodatni signal. Ali mi, opet, znamo važnost koraka koji su do sada preduzeti i verujemo da su oni viđeni u Moskvi i da čine razliku.

Da, ali velika je nada u Srbiji da bi zbog Ukrajine Zapad mogao bolje da razume stavove Srbije vezane za Kosovo?

Mislim da je ono što imamo ovde to da Rusija bombarduje svog suseda, uništava mu civilnu infrastrukturu, oduzima decu roditeljima i smešta ih u logore da ih odatle usvajaju porodice koje nikada ranije nisu sreli. Mislim da je ono što imate ovde jasan slučaj agresije i želje da se zauzme deo teritorije suseda, bukvalno da mu je otme.

Zar vam se ne čini da se slično dogodilo i na Kosovu?

Vidite, možda imamo različit pogled na uzroke i posledice rata na Kosovu 1999. Ali ono što mogu da kažem je da je vrlo jasno da je agresija koja se danas vrši na ukrajinski narod izazvala empatiju u svim krajevima sveta. Videla sam to na svojim putovanjima i mislim da postoji priznanje da je ova vrsta nastojanja da se pripoji deo druge zemlje, da se sopstvena teritorija poveća, da se dobije pristup prirodnim resursima, ovo je nešto da svi možemo da osudimo.

Samo vas pitam da li razumete koliko je to osetljivo pitanje za ljude u Srbiji, uzimajući u obzir celu situaciju?

Tokom mnogo godina mog rada na pitanjima vezanim za ovaj region naravno da mi je jasno da je Kosovo veoma osetljivo pitanje. Ali mislim da je izuzetno važno to da je Srbija zauzela stav da osuđuje agresiju.

Spomenuli ste ranije tokom razgovora da USAID podržava zelenu ekonomiju, da je to jedno od pitanja na koje obraćate mnogo pažnje. Posetićete neka mesta u Srbiji s tim u vezi, zar ne?

Da, idem u Niš, što je divno. To je grad bogate istorije koji nikada ranije nisam posetila. USAID je sproveo projekte koji su imali za cilj da smanje potrošnju energije i povećaju energetsku efikasnost. Imamo vrlo uzbudljive rezultate na tom planu, jer smo negde postigli uštede od 33 odsto. To je dobro za okolinu, ali to znači i da su računi za struju ili prirodni gas takođe niži. Ljudi će platiti za trećinu manji račun nego ranije. Verujemo da projekat povećanja efikasnosti obećava i želim da vidim te naše programe izbliza i čujem od onih koji su u njih uključeni kako da ih pojačamo.

Nije se pominjao litijum?

Vidite, nema nikakve sumnje da će litijum viti veoma važan činilac u budućnosti čiste energije koja je svetu potrebna i neophodan je ekonomijama koje se transformišu u celom svetu. U Sjedinjenim Državama se po tom pitanju vode vrlo žive debate, vrlo teške debate, jer smo generalno podeljeni na tim pitanjima.

Dakle, znamo kako je imati spor oko toga šta je prava ekološka politika, šta je prava razvojna politika. A što se tiče Srbije, Srbija će doneti sopstvene sudove o tome kako da pomiri svoju želju da podstakne ekonomski rast i stvori više radnih mesta sa ekološkim brigama. Jedina stvar koju mogu ponovo da kažem u vezi sa USAID-om je da smo mi ovde da pomognemo da se bilo koja nabavka ili bilo koji proces ove prirode odvija transparentno, da građani osećaju da su u stanju da privatni sektor i Vladu pozovu na odgovornost.

Gospođo Pauer, hvala vam na razgovoru.

Moje je zadovoljstvo, hvala vam. Divno je vratiti se ovde.