Milorad, Mile i Nikola spaseni – da li će novi zakon povećati broj transplantacija

Vlada je usvojila Predlog zakona o presađivanju organa. Organi se mogu uzeti, radi presađivanja, samo ako se ta osoba nije izjasnila protiv darivanja, usmeno ili pismeno. Pisana izjava o tome biće u registru Uprave za biomedicinu. U slučaju moždane smrti, ukoliko nema pisane izjave o protivljenju, pristanak za transplantaciju daje – dete, supružnik, vanbračni partner ili roditelj umrlog lica. Zašto je važno jedno "da", ako znamo da je Srbija na dnu evropske lestvice po broju transplantacija?

Milorad Bogdanović kaže da je na transplantaciju čekao 24 godine i bio na dijalizi tri puta nedeljno.

A onda je stigao spasonosni poziv, za Milorada, ali i za Mileta, koji je čekao šest godina. Zajedno se oporavljaju u Centru za transplantaciju Kliničkog centra Vojvodine.

“Dvadesetdevetog aprila u pola dva ujutru, zvonio je telefon, rekli su da se hitno javim u Uregentni centar, da imaju donora čiji su rezultati slični mojima, odmah sam došao“, ispričao je Mile Vukadin.

I u Beogradu, na Klinici za kardiohirurgiju jedan mladić otpočinje novi život. Dvadesetsedmogodišnji Nikola iz okoline Niša, kome je kardiomiopatija oslabila srce, nedavno je dobio novo.

“Prošlo je desetak dana, i već se bolje osećam nego prethodnih godina, ogromna zahvalnost porodici koja je dala pristanak na darivanje organa, novi život, kao i kompletnom timu za transplantaciju, naravno, verenici, porodici, prijateljima. Sada mogu da razmišljam o budućnosti, kada će svadba, da sve ovo prođe kako treba“, ispričao je Nikola Popović.

Od početka godine u Kliničkom centru Vojvodine urađeno je sedam kadaveričnih i tri transplantacije bubrega od živog donora. Na listi čekanja je oko 300 osoba.

U Kliničkom centru Srbije urađene su dve transplantacije srca, a 37 građana čeka spasonosni poziv.

Vlada Srbije usvojila je Predlog novog zakona o transplantaciji organa, i sada je na potezu Skupština Srbija.

“Neophodna nam je pomoć, neophodno nam je malo empatije među ljudima, da shvate značaj programa, da svi moramo da budemo svesni one poruke koju stalno pominjem, osam puta je veća šansa da vam zatreba organ nego da postanete donor“, ističe dr Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu UKCS-a.

Doc. dr Vladimir Manojlović, koordinator tima za transplantaciju Kliničkog centra Vojvodine, navodi da ono što može da se uradi jeste bolja informisanost svih ljudi, svih građana Srbije, da bi, ako dođu u situaciju da donose takvu odluku, znali šta ih čeka.

“Možda, kada bi ljudi bili pripremljeni na takvo pitanje, verovatno bi bilo i više pozitivnih odgovora“, ukazuje Manojlović.

Prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS-a ističe da odgovor na pitanje da li će nam zakon pomoći, zavisi od nas samih.

“Zakon ne može mnogo promeniti, mi moramo da radimo, i moramo da budemo svesni da je to jedna standardna medicinska procedura koja spasava ljudske živote“, ističe Putnik.

U ovom trenutku na novi bubreg, jetru, srce, pluća, rožnjače u Srbiji čeka više od 2.000 ljudi, i odraslih i dece.