Povratak u škole, koliko je važna rutina i koje su opcije za povećanje bezbednosti

Pomoćnik ministra prosvete, Milan Pašić rekao je u Specijalnoj emisiji RTS-a da su, kada se dogodilo masovno ubistvo u OŠ “Vladislav Ribnikar“ odmah razgovarali sa Ministarstvom zdravlja i formirali tim za krizne intervencije.

"Taj tim je zasedao i formiran je tim za krizne situacije u samoj školi. Otišli smo na nastavničko veće koje je trajalo skoro dva sata i dostavili su dosta pitanja na temu šta je moglo da se preduzme da do toga ne dođe i o čemu će razgovarati sa decom kada dođu na prvi susret. Zamolili su odmah da se organizuje podrška za njih i odmah je organizovana. Rađena je individualna i grupna terapija tog dana. U petak je veliki broj dece i roditelja došao da razgovara. Videli smo da je neophodna podrška, učenicima, zaposlenima i roditeljima", naglasio je Pašić.

Navodi kako je struka smatrala da je bitno da se što pre učenici vrate u rutinu i u svoj objekat.

"Oni su rekli da se deca vrate u svoje sredine, da deca budu zajedno i zajedno tuguju. Imali smo i savet roditelja koji su dali izuzetno konstruktivne predloge. Naravno da će biti zatvorena učionica, biće organizovana podrška, naravno. Roditelji su rekli da su u ovom slučaju podeljeni. Kada su pitali decu, skoro 70 odsto je želelo da se vrati u svoju sredinu, da zajedno tuguju", naveo je Pašić.

Nikola Petrović sa katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu navodi da će odluku o povratku u školu doneti deca i roditelji zajedno.

"Pregovori su još u toku. Mi smatramo da je bolje da se deca vrate ako je to moguće, ako nije moguće, onda će Ministarstvo sigurno naći neka rešenja. Ta škola znači i ljudima na Vračaru, onima koji su išli u tu školu i ne bi bilo dobro da se ta škola ruši. Verovatno će doći do neke rekonstrukcije, videćemo kako će to biti. Smatramo da je najvažnije da se deca vrate rutini, a najveću socijalnu podršku će imati u grupi prijatelja gde su se već družili i imali kontakte, a to su deca sa kojom su išli u školu", navodi Petrović.

Pašić dodaje da se deca ne vraćaju nastavi, već u školu, svoju sredinu, gde će se sa njima raditi radionice, razgovarati.

"Ovde je najvažnije mišljenje struke. Kada deca kažu da je to momenat da se krene na nastavu, onda će se krenuti. Nema potrebe za dodatnim stresom. Dve muzičke škole u Beogradu, jedna baletska, gimnazija u Mladenovcu, i u Smederevu, svima je pružena podrška. Videli smo da je ta neka podrška koja dolazi sa strane neophodna svima", kaže Pašić.

Petrović navodi da neka deca osećaju, posle ovakvih događaja krivicu, a neki žele da pomognu.

"U ovoj prvoj fazi mi želimo da pomognemo njima. Mislim da je dobro da budu aktivni i da se organizuju i nešto pozitivno naprave za svoju školu, to može biti ukrašavanje škole, razne akcije, ali to treba da bude u dometu onoga što je za decu prikladno", ističe Petrović.

Bojana Otović Pjanović iz MUP-a navodi da je do 15 časova, kada je urađen presek, najveći broj predatog oružja ono za koje su vlasnici imali oružni list.

"Negde oko 765 komada tog oružja od ukupno 1.368 komada. Predato je i 45.678 municije i oko 43 minsko-eksplozivne naprave. Ova brojka od 765 komada oružja koje su predali vlasnici negde govori koliko smo se uz ove aktuelne događaje osvestili, da smo shvatili da smo se negde vodili strastima da imamo komad oružja bez opravdanog razloga. Negde smo sada shvatili da moramo da imamo i ličnu i kolektivnu odgovornost", napominje Otović Pjanovićeva.

Dodaje da akcija koja se sprovodi je nešto što po članu Zakona ministar ima pravo da pokrene, legalizaciju koja znači da svaki građanin koji ima u legalnom ili nelegalnom posedu, ili ono koje je ostalo od vlasnika koje je preminuo, bez krivičnopravne odgovornosti preda nadležnom organu.

"Interesantno je da je od ovog broja registrovanog oružja veliki broj je poklonjena Srbiji. Oni vlasnici koji su izgubili oružni list ili dokaz o osnovnim karakteristikama oružja, ne treba da brinu, jer su naše evidencije jasne i precizne i možemo pronaći sve podatke koji su potrebni", ističe Otović Pjanovićeva.

Pašić ukazuje da je od 2018. u školama povećan broj za oko 200 stručnih saradnika.

“Mi imamo 2.605 stručnih saradnika, od toga je 1.100 psihologa u sistemu. To je otprilike 1,5 stručni saradnik po školi. Prošle godine nam se obratilo 100 škola i tražilo stručne saradnike. Nije poenta u kvantitetu stručnih saradnika, nego u kvalitetu rada“, ističe Pašić.

Pašić dodaje da su negde stručni saradnici odeljenjske starešine.

“Najvažnije je da u školi imamo ljude od poverenja, da dete može da mu se obrati ako ima neki problem, to ne mora da bude nastavnik, može da bude i direktor, stručni saradnik“, ističe Pašić.

Bojana Otović Pjanović navodi da će Ministarstvo unutrašnjih poslova shodno situaciji sve planove koje pravi za naredno postupanje biti usmereno i na učenike i zaposlene u školama.

“Prisustvo školskih policajaca nije novina, ali će to pomoći deci da prevaziđu sve ove događaje“, kaže Otović Pjanovićeva.

Petrović smatra da će biti mnogo više koristi od prisustva policajaca nego štete.

Pašić ukazuje da se i u nekim zemljama nose otvoreni providni rančevi, KD vrata.

“Maja 2022. godine svaka škola je donosila pravilnike o bezbednosti, na osnovu procene celokupne situacije. Da li su zaključavanja, kartice, panik tasteri, sve su to neke opcije koje postoje u svetu koje mi treba da prilagodimo našem sistemu“, kaže Pašić

Petrović navodi da su ljudi uplašeni i da bi sada pristali na neke mere na koje u drugim slučajevima ne bi pristali.

Dodaje da ljudi mogu sebe da krive, ali da je jako teško to uraditi ukoliko se ne razgovara više sa detetom i ono ne podeli neke informacije.

“Vi imate neka ponašanja po kojima se može prepoznati da nešto nije u redu. Ali, uzmite u obzir da dosta ljudi koji imaju problem prosto ne govori o tome. Kada govorimo o mentalnom zdravlju, većina ljudi koji imaju problem se neće obratiti za pomoć. Ako taj neko živi povučenim životom i ako ne deli informacije, teško je to uraditi“, navodi Petrović.

Bojana Otović Pjanović navodi da je dečak na društvenim mrežama kada je imao 11 godina "govorio o nekom prečišćavanju, kako sam naziv tog posta govori".

"Taj neko ko je želeo i mogao da vidi, taj neko mora biti u porodici“, ističe Otović Pjanovićeva.

Petrović napominje da ima toliko ljudi koji su gledali nasilne filmove i nasilne igre, a da ništa nisu uradili.

"Znamo sigurno je da kada nešto nije u redu u porodici veća je šansa da to igranje igrica uradi nešto. Imamo sreće što mali broj ljudi i dece generalno bi uradilo nešto ovakvo. Ono što je poruka svima da je šansa da se ovako nešto ponovo desi kako vreme odmiče sve manja i manja, i da treba da računamo da smo bezbedni, a ponajviše deca u 'Ribnikaru'", ističe Petrović.

Celu emisiju pogledajte na početku teksta