Ima li dece u streljani - kada maloletnik može da proba gađanje vatrenim oružjem

Prema nezvaničnim podacima maloletni K.K. osumnjičen za ubistvo osmoro učenika i čuvara u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru koristio je pištolj "Šedov 2" češke proizvodnje. Ivan Urošević, licencirani instruktor za bezbedno rukovanje vatrenim oružjem objašnjava da je reč o pištolju koji je originalno zamišljen kao sportsko oružje za praktično pucanje, nije teško za korišćenje, ali i da je ključno da nije trebalo da bude u rukama maloletnog lica bez ikakvog nadzora. Postoji mogućnost da je dečak na strelištu dobio neke najosnovnije instrukcije, ali naglašava da je uzrast koji se preporučuje za obučavanje maloletnika - od 14 godina i naviše da u kontrolisanim uslovima, pod striktnim nadzorom, probaju da gađaju.

"Pištolj koji je upotrebio maloletnik je ceo čeličan i jeste malo veći. Ne mogu da se složim da je teži za korišćenje od bilo kog drugog poluautomatskog pištolja. Povećan kapacitet okvira 17 ili 19 plus 1 metak, znači jedno od najprodavanih sportskih oružja u Evropi, pa čak možda i u svetu u toj klasi u ovom trenutku", objasnio je Ivan Urošević.

Što se tiče tragičnog slučaja, navodi da je oružje bilo iz legalnog poseda, neadekvatno čuvano i da je nažalost došlo do velike tragedije.

Naglašava da on ne bi koristio izraz da je 13-godišnji dečak bio obučen za upotrebu pištolja, jer obučen znači da bi bio pažljiv, kako objašnjava, obučen znači "da je neko radio s vama i da vas je neko nešto obučio da možete nešto da uradite i da steknete određena znanja i veštine".

"Evidentno je, nažalost, prema svim informacijama koje posedujemo iz istrage, iz javnosti, da je maloletnik bio izuzetno dobro pripremljen za izvršenje ovog nedela. Nije nužno da je on bio kompletno obučen u rukovanju, on može kao i svako drugi pristupom internetu u roku od nekoliko sekundi da pristupi svim tutorijalima kako se oružje puni, prazni, kako se oružjem rukuje, čak i pojedinačnim modelima", pojašnjava instruktor.

Problem je, ističe što je maloletnik imao pristup oružju i nažalost evidentnu priliku da vežba s njim, rukovanje, prepunjavanje.

Precizira da samo oružje nije previše teško za korišćenje, ali je poenta da nije trebalo da bude u rukama maloletnog lica bez ikakvog nadzora.

"Postoji mogućnost da je on na strelištu dobio neke najosnovnije instrukcije. Ja volim da kažem, da nije eksplicitno zabranjeno roditeljima s maloletnicima u kontrolisanim uslovima, pod striktnim nadzorom, da probaju da gađaju. Preporučujemo da deca budu uzrasta minimum 14 godina, pa naviše, odnosno stariji maloletnici, da mogu da probaju gađanje oružjem. Da roditelji dovedu dete, ponavljam to nije toliko česta situacija koliko sada pokušava da se predstavi", kaže Urošević.

Dodaje da se u tim situacijama radi o roditeljima koji imaju posao s oružjem, policija, vojska, lovci, sportski strelci, gde oni, kako kaže u osetljivim godinama dovedu, posebno mušku decu da vide da to nije igračka nego jedan jako opasan alat gde može da se dogodi nesreća nestručnim rukovanjem.

"Taj neko je obučavao dete od 13 godina na strelištu da rukuje oružjem? Smatram da je to retkost, minimalna šansa, da neko od mojih kolega, ljudi koji su instruktori ili treneri sportskog streljaštva, uči dete od 12, 13 godina kako se oružje prazni, puni i ostalo, smatram da je mala šansa", ocenjuje instruktor.

Potvrđuje i da svaka osoba koja dođe na strelište mora da se legitimiše i da takvoj osobi ako nema legitimaciju, a pretpostavlja se da je maloletnik ne može da se da pristup oružju, čak ni vazdušnom.