Od 1991. do 1995. ubijeno ili nestalo 158 novinara na teritoriji bivše Jugoslavije

Predstavnica UNS-a Dragana Bjelica navela je da će Udruženje novinara Republike Srpske dostaviti još podataka, a da je u evidenciji tog udruženja za sada šest poginulih i nestalih novinara.

U evidenciji udruženja BH novinari je 81 ubijeni i nestali novinar, a njihova imena će biti dostavljena tužilaštvu Bosne i Hercegovine, rekla je Bjelica.

Hrvatsko novinarsko društvo ima zabeležena 22 slučaja ubijenih i nestalih novinara, Udruženje novinara Crne Gore i Sindikat medija Crne Gore jedan slučaj, Društvo novinara Slovenije dva, dok u Severnoj Mekedoniji nema nijednog zabeleženog slučaja, navela je Bjelica.

Ona je rekla da je UNS evidentirao 38 slučajeva nestanaka, ubistva i kidnapovanja novinara koji su mahom radili za redakcije na srpskom jeziku i osam onih koji su radili za kosovske medije na albanskom jeziku.

Predsednik UNS-a Živojin Rakočević rekao je da je na Kosovu i Metohiji zabeleženo 18 slučajeva ubistva, otmica i nestanaka novinara i istakao da se na malom prostoru kao što je Kosovo zapravo sve zna i da je "savršen zločin onaj u kome se sve zna, a pravde nema".

Ocenio je da su kolege koje su ubijene, otete i nestale, a o kojima se "ne zna ništa ili se zna sve" nastradale pre svega zbog toga što su bili novinari.

Dodao je da je nekima od njih pripadnost novinarskom esnafu bila "mala sloboda sa kojom su se kretali" i za koju su verovali da im daje "korak više" u odnosu na većinu građana.

Najviše novinara na KiM stradalo posle 1999. godine

Rakočević je ukazao da je najviše novinara na Kosovu stradalo nakon 1999. godine i dodao da su "na drugom nivou" stradali zbog pripadnosti narodu, odsnosno zato što su bili Srbi.

Dodao je da su "na drugom nivou" mnogi novinari stradali zbog pripadnosti nekoj političkoj opciji ili zbog toga što su bili prepoznati kao pripadnici neke političke opcije, "što je najčešće slučaj kada su u pitanju Albanci" i ukazao da novinarska udruženja zbog toga imaju rezervu da osude takve zločine.

Rakočević je naveo da se srspki novinari sa KiM svake godine okupljaju kod spomen-ploče posvećenu otetim novinarima Radio Prištine Đuru Slavuju i Ranku Peraniću, koja je postavljena kod Orahovca i koja se neprekidno uništava, "ali nema nikakve zvanične osude Udruženja novinara Kosova koje sačinjavaju Albanci".

On je istakao da su sva ubistva novinara usmerena ka tome da svaki novinar za sebe pomisli da je sledeći.

"Problem je onaj trenutak kada u našim životima pomislimo tu strašnu rečenicu, parališuću za sav život - ja sam sledeći", zaključio je Rakočević.

Lekcije iz suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je da je primer ubistva Slavka Ćuruvije pokazao koliko je važno da dođe do dokaznog postupka koji bez sumnje dokazuje ubistvo i ulogu optuženih.

On je naveo da optuženi za Ćuruvijino ubistvo sve vreme suđenja nisu pokazali "ni trunku kajanja ili empatije", već da se moglo čuti upravo obrnuto, komentari koji su "isti kao i oni iz devedesetih godina i 1999. godine" na osnovu kojih je Ćuruvija ubijen.

Matić je ukazao da se tokom suđenja novinski naslov "Ćuruvija dočekao bombe" pojavljivalo u različitim oblicima i dodao je da je i on lično, u finišu suđenja, "lociran kao meta".

Matić je rekao da je prvooptuženi Radomir Marković u slučaju ubistva Ćuruvije izjavio da je "Ćuruvija dočekao bombe, a Veran Matić suđenjem nastoji da opravda NATO bombardovanje".

Matić je rekao da su takve optužbe protiv njega, budući da je on predsednik Vladine komisije, upućene i protiv Vlade i protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je takođe učestvovao u osnivanju Komisije za istraživanje ubistava novinara.

"Smatram da time Radomir Marković optužuje direktno i predsednika da želi da se prikrije istina o NATO bombardovanju", rekao je Matić.