Osam od deset žena ubije član porodice, može li femicid da uđe u Krivični zakonik

Sanju, Draganu, Nevenu, Mariju, ubili su partneri. Od početka godine – devet ubistava za devet nedelja.

"Nema nikakve dileme da je ovo posebna vrsta nasilja i da ga kao takvo treba i tretirati. Reč je o ženama žrtvama nasilja, koje su ubijene zato što su žene. Muškarci smatraju da su njihovo vlasništvo i da imaju pravo čak i da je ubiju“, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. 

Naglašava da je važno da stvari nazovemo pravim imenom, iako to suštinski nije rešenje problema. 

Kakav je stav pravnika

Oko imena pravnici nemaju dilemu: femicid jeste teško ubistvo žene, ali nisu za to da se kao pojam uvede u krivično pravo. Profesor Pravnog fakulteta dr Milan Škulić objašnjava da je reč o teškom krivičnom delu za koje je propisana minimalna kazna od 10 godina ili 20 godina zatvora, a moguća je i kazna doživotnog zatvora. "To je potpuno adekvatno sa stanovišta zaštite žena od takvih krivičnih dela“, navodi Škulić. 

U praksi se, međutim, često ne kvalifikuje kao teško ubistvo, pokazalo je istraživanje FemPlatza. Od 2019. kada je u Srbiji uvedena doživotna kazna, dva puta je dosuđena za ubistvo žene.

U trećini slučajeva kazna je 10 ili 15 godina. U Ministarstvu pravde kažu da za krivično delo učinjeno iz mržnje prema ženi, sudije imaju prostora da odrede teže kazne. 

"Najcelishodnije je da Radna grupa Ministarstva pravde za izmenu Krivičnog zakonika analizira podnetu inicijativu i razmotri izmene u pogledu pojedinih krivičnih dela kao što su ubistvo i teško ubistvo, kako bi se pojačala krivičnopravna zaštita žena od rodno motivisanog nasilja", navodi u odgovoru ministarka pravde Maja Popović.

Potrebno telo za borbu protiv femicida

Od deset ubijenih žena u Srbiji, osam je strada od ruke člana porodice, a to je moglo da se spreči, tvrde organizacije za zaštitu žena i predlažu da se formira Nacionalno telo za praćenje femicida. To je i obaveza države prema Strategiji za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja od pre dve godine. 

Kosana Beker iz FemPlatza navodi da Nacionalno telo treba da im obezbedi informacije o ubijenim ženama, kako ih ne bi sakupljali iz medija. 

"Telo bi trebalo da se, kada se desi femicid ili pokušaj femicida, istog momenta aktivira i da isprati kako je ko postupao i šta treba da se uradi da se to više ne bi dešavalo“, navodi Bekerova. 

Model koji FemPlatz predlaže, napravljen je po uzoru na Hrvatsku i Gruziju. Podržava ih i Zaštitnik građana, pri čijoj kancelariji bi to telo trebalo da radi.