Ristić o martovskom pogromu: U plamenu nestali vekovi duhovnosti i identiteta jedne kulture i naroda

Istoričar Dejan Ristić kaže za RTS da se mogu povući simboličke i stvarne paralele sa Kristalnom noći sa kraja tridesetih godina prošlog veka u nacističkoj Nemačkoj.

"Martovski pogrom je samo jedan u nizu događaja višedecenijskog potiskivanja, uništavanja i negiranja istorijskog i identitetskog prisustva Srba na KiM. To je velika tragedija i otrežnjenje u smislu toga šta je trebalo da se desi da bi neke stvari stopirale", ističe Ristić.

Sa druge strane, napominje da ne treba gubiti nadu kada je u pitanju povratak Srba na KiM. Tada je, prema procenama koje Ristić poseduje, izbeglo između četiri hiljade i 4.100 ljudi, najviše Srba, dok je poginulo 28 osoba.

Kaže da je indikativno to što ne baš zanemarljiv deo stradalih čine i Albanci.

To, kako kaže Ristić, govori da su za materijalizaciji mržnje koja se dogodila u tri dana pogroma od 17. do 19. marta, Albanci bili spremi da rizikuju sopstveni život da bi proterali i ubili svoje komšije, oskvrnavili i devastirali njihove svetinje, kulturno i identitetsko nasleđe.

Naglašava da su u plamenu nestali vekovi duhovnosti, lepote, identiteta jedne kulture i naroda.

"Srpske službe znale da se nešto sprema"

Ristić veruje da vlasti u Beogradu nisu mogle da spreče pogrom kada je nasilje već počelo, ali da je mogao da se prevenira, budući da su naše službe imale informacije da se nešto sprema.

Prema podacima koje poseduje, Ristić kaže da su srpske službe blagovremeno saznale da Albanci pripremaju napad na kosovske Srbe. Moglo je da se prevenira tako što bi Beograd rekao: "Mi znamo da se nešto sprema, imamo podatke, usudite se da to uradite. Neće biti spontano, znamo da se sprema se akcija konačnog poterivanja Srba", dodaje Ristić.

Govoreći o odgovornosti za napad, Ristić kaže da se su na prvom mestu neposredni počinioci koji nisu procesuirani ni pravno sankcionisani.

Smatra da su mnogo veći krivci oni koji su napade inspirisali, omogućili i podržavali, što nečinjenjem, ali i delimičnim učešćem u, kako kaže, konačnom poništavanju srpstva na KiM:

"To nisu samo vlasti u Prištini nego i njeni mentori sa Zapada."

Ističe da je važno da se ne govori samo o pukim brojevima, "već i o tome da je ta tragedija pokazala potrebu i želju albanskih separatista da kroz napade na identitetsko, kulturno nasleđe trajno unište materijalne tragove viševekovnog postojanja i delovanja Srba na KiM".

Na pitanje šta je danas drugačije u odnosu na događaje od pre 19 godina, Ristić ističe to što vlastima u Prištini nikada neće poći za rukom da obezbedi punu nezavisnost, kao i to što se 2008. godine mislilo da je tema nezavisnosti KiM zatvorena, a da je sada opet vraćena za pregovarački sto.

"Srbija je akter tih pregovora, a veliki broj država povukao je priznanje tzv. države Kosovo. Ne samo što sada nije nezavisno nego to nikada neće ni ostvariti", uveren je Ristić.

Veruje da će kriza na KiM biti okončana mudrim i strpljivim aktivnostima Beograda u mesecima i godinama koje dolaze i da će se biti očuvan teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

Očekuje da će se u nekom uspostaviti istorijski dijalog dva naroda, kao i ostalih koji žive na KiM i to bez, kako kaže, posrednika i mentora.