Talasi ruskih doseljenika nekad i sad – današnji se razlikuju po jednoj stvari

Ana je u Srbiju je stigla nakon početka rata u Ukrajini. U Beogradu radi u jednoj međunarodnoj školi. Kaže da su joj vruće leto i užasno parkiranje nepodnošljivi u Beogradu, ali da su ukusno voće i povrće lep bonus. Deluje joj da su za većinu Srba, Rusi dobrodošli. Razlog za dolazak je, kaže, bio jedan.

"Imam puno rođaka u Ukrajini. Ne podržavam rusku politiku. Odlučila sam da to ne podržavam svojim novcem i porezima. Mislim i da za par godina nećemo imati priliku da živimo pristojan život u Rusiji, jer mnoge kompanije odlaze", kaže Ana Bikova.

Anton Lebedev, tipičan je primer novog doseljeničkog talasa – IT stručnjak, mlad, obrazovan, uči srpski. Beograd vidi kao "hab", odakle očekuje da se rusko iseljavanje nastavi dalje, već za dve do tri godine.

"Planirao sam da odem već više godina. Posao me nije ograničavao. IT sam stručnjak i govorim engleski jezik. Razmatrao sam različite opcije. Kada je počeo rat, mnogi drugi ljudi i ja smo stavili tačku i odlučili odmah sa odemo. Došao sam pre pola godine. Sviđa mi se vreme, Beograd je lep grad. Ruska zima je mnogo teža", priča Anton Lebedev.

Imigracija pre jednog veka

Ovo nije i prvi veliki talas ruskih doseljenika u Srbiju. Ruska bela imigracija, imala je značajnu ulogu u Srbiji pre jednog veka, o čemu svedoči jedan odeljak Muzeja emigracije u Moskvi. Ipak, za razliku od savremene, ta populacija je napustila zemlju noseći teške traume.

"Ljudi koji su prošli kroz krv, pogibiju i smrt, našli su u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, ne samo pomoć i sklonište koji im je pružio kralj Aleksandar Karađorđević, već i razumevanje i podršku srpskog društva. To im je bilo važno. Mogli su, što nije slučaj u drugim evropskim zemljama, da rade u svojoj profesiji, koriste veštine, navike i znanja", kaže Marina Sorokina iz Centra za istraživanje ruske dijaspore "Aleksandar Solženjicin".

Savremena emigracija, za razliku od te, pravi sopstveni izbor.

"Ti ljudi su obrazovani u najsavremenijim tehničkim oblastima. U odnosu na belu imigracija koja je dobila finansijsku podršku od međunarodnih organizacija, među kojima i srpske, savremeni imigranti su mladi ljudi koji rade u Srbiji – ne doprinose samo znanjem i umećem, već i plaćaju porez. Materijalno su nezavisni", kaže Marina Sorokina.

Kako ni posle Oktobarske revolucije, Prvog svetskog i Građanskog rata, tako ni sada – Beograd im nije jedina destinacija. Odlazili su i u Pariz, Berlin i Šangaj. Danas su to i Kazahstan, Turska, Dubai, Gruzija.