Lekari više pišu nego što gledaju pacijenta – koliko je opasno što ih menja "dr Gugl"

Petina pacijenata u Srbiji se radije konsultuje sa "doktorom Guglom" nego sa lekarom specijalistom. Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije i prof. Lidija Kandolf, dermatolog sa VMA, ističu da je primarna zdravstvena zaštita preopterećena administracijom, pa lekari imaju sve manje vremena za pacijenta. Pilipović ukazuje da tek 20 posto pacijenata dobije informacije o inovativnim terapijama od lekara. Kandolfova napominje da lekara opšte prakse ima najviše i da bi oni trebalo da rade na prevenciji i ranom otkrivanju najrazličitijih bolesti.

Lidija Kandolf kaže za RTS da je informisanje na Guglu jedan od važnih izvora informacija, ali da je važno da se zna da ima i dosta potpuno pogrešnih informacija.

"Na nekim internet stranicama možete puno informacija da nađete, ali problem je što ima onih koji mogu da zavedu na pogrešan put. Lekari mogu da posavetuju i upute pacijente na prave stranice", ukazuje doktorka.

Udruženje pacijenata Srbije radilo je u prethodne dve godine anketu i došlo je, kako ističe Savo Pilipović, do poražavajućih podataka.

"O inovativnim terapijama tek 20 posto pacijenata dobije informacije od lekara. Mislim da je nedostatak vremena ključan. Mislim da je rak rana srpskog zdravstva nedostatak vremena lekara da razgovaraju s pacijentima", smatra Pilipović.

Zašto lekarima nedostaje vreme

Doktorka Kandolf kaže da joj apsolutno nedostaje vremena u svakodnevnom radu zbog velikog broja pacijenata koji imaju oboljenja kože. Smatra da bi bilo dobro da se i zdravstveni sistem u tom smislu prilagodi u smislu povećanja broja lekara koji su dostupni pacijentima.

"Mislim da je drugi uzrok zbog čega možda pacijenti nisu dovoljno obavešteni, da u javnom prostoru možda ne obaveštavamo dovoljno pacijente koliko je medicina napredovala i u kojim oblastima sve postoje novi oblici lečenja. S druge strane, sigurna sam da lekari koji rade na terenu, ukoliko imaju dostupne lekove, da obaveštavaju pacijente", navodi Kandolfova.

Pilipović ukazuje da je neophodna reforma primarne zdravstvene zaštite, jer su nam, kako navodi, "lekari postali pisari".

"Uputi, recepti, bolovanja. I svi lekari nama govore isto: ne možemo da radimo od administracije, sistem nas guši, više pišem nego što gledam pacijenta. Mi pokušavamo da napravimo projekat da dermatolozi obučavaju lekare opšte prakse da golim okom pogledaju pacijenta i kad uoče neku promenu da ga pošalju kod dermatologa. Tako bismo dobili rano otkrivanje melanoma", ukazuje predsednik Udruženja pacijenata.

Važno da lekari opšte prakse primarno deluju

Kandolfova ističe da su istraživanja u zemljama u kojima su lekari opšte prakse uključeni u preglede kože pacijenata pokazuju da imaju rano otkrivanje melanoma u odnosu na one zemlje gde je primarna zdravstvena zaštita preopterećena administracijom.

"Nama treba selektivno upućivanje pacijenata koji su već visokorizični i koji već imaju neku sumnjivu promenu. Ti ljudi koji imaju sumnjivu promenu moraju da dođu na pregled u roku od dve nedelje. To je recimo neko pravilo u Velikoj Britaniji. Dakle jedna velika reforma nam je potrebna", zaključuje doktorka.

Doktorka objašnjava da su modeli postojanja porodičnog lekara u svetu različiti. U nekim zemljama pacijenti odlaze privatno kod porodičnog lekara, ali im to pokriva osiguranje i malo je zemalja u Evropi gde pacijenti to plaćaju iz svog džepa.

"Stvar je u tome da lekara opšte prakse ima najviše i da oni mogu da formiraju tu mrežu koja će primarno delovati rano i u smislu primarne prevencije i otkrivanja najrazličitijih bolesti", naglašava Lidija Kandolf.