Đerlek za RTS: Imamo efikasne lekove za multiplu sklerozu, želimo da ubrzamo dijagnostiku

Neophodnost formiranja centralnog registra i unapređenje lečenja obolelih od multiple skleroze, samo su neki od zahteva predstavnika udruženja pacijenata koji se bore sa ovom bolešću, a kojih je u Srbiji oko 9.000. O podršci obelelima, kao i o borbi protiv korone i planovima za kovid bolnice u Srbiji, ali i o tome kako se planira kadrovska politika u zdravstvu za RTS govorio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek.

Mirsad Đerlek, gostujući u Jutarnjem Dnevniku RTS-a, rekao je da da je povećan za deset puta broj pacijenata koji se leče u Srbiji o trošku države od multiple skleroze u odnosu na period od pre deset godina. Ministara zabrinjava i trenutni broj obolelih od koronavirusa, poručujući da nema mesta panici, ali da je opreznost neophodna.

Nedavno su predstavnici Ministarstva zdravlja i premijerka imali sastanak sa predstavnicima pacijenata obolelim od multiple skleroze u Srbiji. Predstavljena je i Bela knjiga. Može li zdravstveni sistem više da uradi za obolele od multiple skleroze?

Hteo bih da spomenem dostupnost lekova. U ovom trenutku imamo 13 lekova koje je odobrila Evropska agencija za lekove, što znači da smo "rame uz rame" sa Evropom. Imamo visoko efikasne lekove koje utiču na tok i progresiju bolesti.

Pacijenti, sa druge strane, sada mogu da primaju imunomodulatorne lekove u zdravstvenim centrima širom Srbije, što je oko 30 bolnica.

Povećan je i broj pacijenata koji se leče, skoro za deset puta u odnosu na 2013. godine najsavremenijim lekovima o trošku države. Danas lečimo oko 4.000 pacijenata, dok je 2013. godine lečeno oko njih 400.

Želimo da ubrzamo dijagnostiku, kada je reč o magnetnoj rezonanci. Prihvatili smo i savet republičke stručne komisije da u roku od mesec dana pacijenti sa pojavom prvih simptoma, imaju prioritet.

Daćemo nalog svim ustanovama koje imaju magnete u toku nedelje, u dogovoru sa ministarkom zdravlja, dr Danicom Grujičić, da daju tim pacijentima prioritet. Usvojiće se i jedinstvena strategija kada je reč o dijagnostičkim kriterijumima i terapijskom pristupu, koji će uticati na kvalitet lečenja.

Prvi slučaj koronavirusa potvrđen je 6. marta 2020. godine u Srbiji. Treća je godina, traje pandemija, veliki je broj pozitivnih pacijenata i preminulih. Teška je borba iza nas. Šta će biti sa kovid bolnicama?

Kovid bolnice su najsavremenije u Evropi. Mogu se multipraktično koristiti. Ne možemo u ovom trenutku zatvarati kovid bolnice, iako me ohrabruje to što broj pacijenata nije veći od 300.

Zabrinjava me što je petak, 24. februara 12 ljudi izgubilo život. To nije mala cifra. Na respiratorima je u petak bilo 18, a u subotu 17 ljudi, što znači da ne smemo potceniti koronavirus. To ne znači da treba da dižemo paniku, ali su ozbiljnost i opreznost potrebni.

Jedan broj kovid bolnica može da bude iskorišćen za palijativno zbrinjavanje, a drugi za najsavremenije operacije. Kakva će biti njihova sudbina, videćemo vrlo brzo.

Procenjuje se i proverava ko radi u zdravstvenom sistemu. Kako se planira kadrovska politika u zdravstvu?

Ministarka Grujičić i ceo njen tim, svestan je da nam je organizacija slabiji deo zdravstenog sistema. Prvo radimo analizu, da bismo mogli da planiramo.

Analiza nam je pokazala da imamo više od 29 hiljada doktora: tri hiljade opšte prakse, isto toliko na specijalizaciji, a 13 i po hiljada specijalista. Oko 35 odsto specijalista nam je starije od 50 godina.

Moramo da se pripremimo za smenu generacija, što u medicini nije lako. Ministarka je krajem godine objavila javni poziv za 12 deficitarnih specijalizacija, koje će se dodeljivati zaposlenim lekarima, koji su na određeno ili neodređeno, ali i nezaposlenim doktorima.

Moramo popuniti rupe u deficitarnosti. Želimo da napravimo dobru analizu i da svakodnevno unapređujemo zdravstveni sistem Srbije.