Skriveni iza lažnih imena – najviše pretnji upućeno preko Fejsbuka, Tvitera i Instagrama

Govor mržnje, ekstremizam, dezinformacije - deo su društvenih mreža. Ljudi koji stoje iza najtoksičnijeg ponašanja na internetu izbegavaju posledice u realnom svetu.

"Ono što bi bila uvreda ili pretnja u realnom svetu, pretnja je i na društvenim mrežama, znači, nema nikave razlike", ističe urednik portala rts.rs.

Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal ukazuje da ta reč ponekad ima veću težinu u internet prostoru nego što ima u realnom životu.

Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal tokom 2022. godine podneto je za ugrožavanje sigurnosti 187, a za krivično delo proganjanje 110 krivičnih prijava, u kojima su otkriveni počinioci.

"Mi u drugim predmetima koji se vode protiv nepoznatih izvšilaca za sada, i naravno da imamo još više ovih krivično-pravnih ili sličnih događaja koje istražujemo i u kojima očekujemo otkrivanje njihovih izvršilaca radi daljeg procesuiranja", navodi Stamenković.

Za krivično delo ugrožavanja sigurnosti i bezbednosti zaprećena je novčana kazna ili kazna zatvora od godinu dana. Međutim, ukoliko je sigurnost ugrožena većem broju osoba, kazna zatvora je od tri meseca do tri godine.

"Istraživanja koja su rađena tokom 2022. pokazuju da zaista postoji neujednačenost u postupanju i sudova i javnih tužilaštava, kada treba da okarakterišu da li nešto jeste krivično delo, u ovoj situaciji ili nije", napominje Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Najviše pretnji upućuno je preko Fejsbuka, a potom Tvitera i Instagrama. Ne izostaju informativni portali, blogovi, imejlovi, Viber, SMS i ostali sajtovi.

"Da li mi tu pričamo o diskriminaciji ili pričamo o govoru mržnje kao jednom obliku diskriminacije ili ugrožavanju bezbednosti, kao što su pretnje za nanošenje nekih telesnih povreda ili pretnje po život nekom licu ili njemu bliskom licu, to su otprilike neka najčešća prekoračenja granica slobode govora", ukazuje Pokuševski.

Zoran Stanojević kaže da bi ljudi trebalo da znaju da se nisu sakrili samim tim što su stavili neko lažno ime i nisu se sakrili u potpunosti, i moraju da budu svesni da neko može da ih pozove na odgovornost za nešto što su izrekli, ukoliko je to protiv zakona.

U otkrivanju počinilaca krivičnih dela na internetu angažovano je specijalizovano odeljenje MUP-a, tužilaštvo za VTK uz učešće i drugih državnih organa, CERT, ministarstva, organizacije, institucije.

"Lako je zaista u onim situacijama kada skup podataka koji su nama na raspolaganju, na prvom mestu tehničkih i digitalno forenzičkih, je takvog kvaliteta i tipa da mi možemo zaista brzo da identifikujemo pravo lice, dok izvršioci ponekada koriste određene sisteme zaštite identiteta na internetu. Međutim, i za takve vrste sistema zaštite postoje načini na koje oni mogu da budu prevaziđeni i da dođemo do identiteta lica", objašnjava Stamenković.

U svetu, oko četiri i po milijarde ljudi ima pristup internetu. Prema proceni Fridom Hausa, 76 odsto živi u zemljama u kojima pojedince hapse zbog objava političkog, religioznog ili društvenog sadržaja.

Srbija, kao slobodna zemlja, nalazi se na 17. mestu, četiri pozicije ispod SAD.