Šta je đacima iz Ukrajine i Rusije u Srbiji teže – srpski jezik ili matematika

Deca iz Ukrajine i Rusije, koja su, zbog rata, došla u Srbiju i idu ovde u školu ne snalaze se uvek lako zbog jezičke barijere. U školama navode da je potrebno sistemsko rešenje, da nastavnici srpskog ne mogu u okviru redovnih časova dodatno da rade sa učenicima kojima srpski jezik nije maternji. Društvo za srpski jezik i književnost uputilo je inicijativu Ministarstvu prosvete da se uvede izborni predmet srpski kao strani jezik.

Učenica drugog razreda, Eva iz Rusije, Osnovnu školu "Branko Radičević" upisala je u maju prošle godine. Čini se da srpski jezik zna dovoljno dobro da isprati nastavu, pa čak i da pomogne svojim roditeljima.

Eva Jakovjeva kaže da joj nije težak srpski jezik, ali da neke reči ne zna. Matematika joj je lakša od srpskog. "Mama i tata ne znaju srpski, pa im mi pomažemo", kaže Eva.

Direktorka škole tvrdi da se ostali učenici ipak ne snalaze toliko dobro.

"Mnogo je lakše raditi s decom mlađih uzrasta, oni se vrlo brzo prilagođavaju, treba im samo nekoliko meseci da se adaptiraju i budu sastavni deo odeljenja. Stariji učenici 5. ili 6. razreda, pored jezičke barijere imaju i emocionalne barijere, ipak su oni izmešteni iz sredina iz kojih su došli, naglo, nepripremljeni", kaže Suzana Lipić, direktorka Osnovne škole "Branko Radičević".

Koliko škole mogu da im pomognu u prilagođavanju?

"Uputstva ima vrlo malo, ima pravilnik o učenju srpskog kao stranog jezika. Naši stručni saradnici su onoliko koliko je mu njihovoj moći uputili odeljenska veća na koji način da deci približe pre svega srpski jezik", rekla je Lipićeva.

Smatra da je potreban dodatni sadržaj i dodatna podrška da se naprave modeli pripreme učenika pre nego što uđu u obrazovni sistem.

Potencijalno rešenje postoji u vidu inicijative Društva za srpski jezik i književnost Srbije.

Slavko Petaković, zamenik predsednika Društva za srpski jezik i književnost Srbije, kaže da je problem za nastavnike što većina njih nije obučena, odnosno nije savladala metodiku nastave srpskog kao stranog koja se razlikuje od metodike srpskog kao maternjeg.

"Takođe, neretka je situacija da u odeljenju gde dolazi učenik iz strane zemlje imate učenike koji pohađaju po individualnom obrazovnom programu – MIOPU i za nastavnike je to breme koje je teško rešiti. Društvo za srpski jezik i književnost je predložilo inicijativu koju je uputilo kabinetu ministra Ružića i njegovim saradnicima. Mi smo predložili da se uvede izborni predmet kao obavezni za strance kojima maternji jezik nije srpski jezik i zvao bi se srpski jezik kao strani. Inicijativom je predviđeno da bi tu nastavu držali studenti master studija specijalizacije srpskog jezika kao stranog ili naše kolege koje već učestvuju u redovnom nastavnom procesu", rekao je Petaković.

Takođe, inicijativom je predviđeno da oni koji bi držali tu vrstu nastave budu dodatno plaćeni.

Ideja je trenutno na razmatranju u Nacionalnom prosvetnom savetu.

Kako navode iz Društva za srpski jezik i književnost, neophodno je pronaći dugoročno rešenje.