Spasioci po povratku iz Turske za RTS: Tražimo iglu u plastu sena, ali spasilački timovi ne odustaju

Srpski spasilački tim spasio je živote tri osobe u Turskoj, zbog čega su zaslužili zahvalnost naroda te zemlje, a Srbiju učinili ponosnom. Tokom svoje misije pronašli su i tela 23 osobe.

Po povratku u Beograd dočekali su ih članovi porodice, a oni su poručili da su obučeni, opremljeni i spremni da se uhvate ukoštac sa svim izazovima koji se stave pred njih.

Šef srpskog spasilačkog tima Davor Vidović rekao je u Beogradskoj hronici da je 26 godina u službi, ali da se ovako nešto doživljava jednom u životu.

Vodič psa Zigija, Mili Radojević, kaže da mu je najupečatljivije po dolasku u Tursku bilo to što su zatekli haotično stanje, veliku gužvu na putevima, a očekivali su pustoš.

Svako jutro vođe timova išli su na sastanak u štab gde bi dobijali zadatke – koje oblasti treba pretražiti. Imali su, kažu, sreće što je preko dana bilo sunčano, ali su noći, koje su provodili, u šatorima bile veoma hladne.

"Non-stop su se čule sirene. Osećali smo podrhtavanje tla veoma često i delimično bi se ponekad čuli jauci. Ekipe bi odmah pokušale da dođu što pre do žrtava, to je bio znak da kopamo, da se borimo", priča Davor Vidović.

Prilikom akcije spasavanja korišćene su radne mašine.

"To je bilo mnogo slojeva betona, veoma teški delovi konstrukcije. Velike radne mašine su ih podizale, a naša uloga je bila da uz pomoć Zigija i opreme koju imamo pokušamo da lociramo gde su žrtve i koordiniramo radne mašine i usmeravamo gde da se sklanjaju ploče, da bismo tim džepovima pristupili", objašnjava Vidović.

Kako je izgledala akcija spasavanja 17-godišnje devojke

Prva osoba koju je naš tim spasao bila je 17-godišnja devojka. Pas Zigi je bio taj koji je ukazao gde se ona nalazi.

"Zgrada je bila porušena, u donjem delu bili su tzv. džepovi, elementi gde može da struji neki vazduh i pas može tu da locira miris. Zigi nije odreagovao kao inače, kad oseti miris on laje, pokaže izvor mirisa. Ovaj put nije lajao, ali je dao do znanja da nešto postoji, vraćao se na isto mesto, markirao i njuškao i od mene tražio pomoć. Tu ima mnogo mirisa, od kućne hemije, specifičnog mirisa mrtvih na celoj ruševini, što zbunjuje psa. Ali, poznavajući njega, preneo sam da tu nešto ima, da je neko živ", ispričao je Radojević.

Vođa tima objašnjava da su na osnovu saveta Radojevića naložili da mašine pomere veliki komad betonske ploče i tada su čuli glas koji ih doziva.

"Počeli smo odmah sa pripremnim radnjama za njeno oslobađanje, lokalni spasioci koji su bili s nama su bukvalno poleteli, to je bio zajednički rad, mukotrpan rad, dok nismo uspeli da je izvučemo. Spasilački timovi nikad ne odustaju, znate da su šanse sve manje, ali dok ima nade, mi smo tu", rekao je Vidović.

Zigi ide u zasluženu penziju 

Spasioci ističu da je potraga za preživelima izgledala kao traganje za iglom u plastu sena.

Opasnost po same spasioce je postojala, ali strah njih ne sputava, već motiviše da tragaju dalje, kaže Radojević.

Na pitanje da li se Zigi plašio, Radojević napominje da se više on plašio za Zigijev život.

"Više sam se ja plašio, kao vodič ja pazim i o njemu, koliko god da želim nekome da pomognem, postoji strah – šta ako moj pas uđe u neku rupu i da za njega više nema spasa, to je možda najteže", rekao je Radojević.

Sa svojih devet godina, Zigi ide u zasluženu penziju. Onje sada učitelj za mlade pse.

"Spremamo mu naslednike, Zigi će biti učitelj za nove mlade pse, nadamo se da će biti isto tako uspešni", rekao je Radojević.

Četrdeset pet vatrogasaca-spasilaca sa spasilačkim psom Zigijem, spasilačkom opremom i devet vatrogasnih vozila iz Beograda, Kragujevca, Bora, Novog Sada, Valjeva, Užica i Niša, upućeni su po nalogu predsednika Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, odmah nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Tursku kako bi pomogli prijateljskom narodu u Turskoj.