Kada će prestati da važi staro pravilo da je zdrava hrana privilegija bogatih

Tržište organske hrane u svetu beleži rast. Za deset godina vrednost izvoza organskih proizvoda iz Srbije veća je 15 puta. Za pet godina se udvostručio broj proizvođača, ali ne i domaćih kupaca. Svest o biološki vrednoj hrani i slaba platežna moć ne idu zajedno. Zato se organski farmeri danas trude da u novoj godini ne bude i novih cena.

Proizvesti hranu bez hemije nije lako. Iako godi i čoveku i prirodi – količine su manje, a rada više. Kontrole i certifikacija za organsku farmu koštaju i traže vreme. Dozvoljeni preparati takođe nisu jeftini.

Višestruko više cene organskih proizvoda u odnosu na konvencionalne ide naruku proizvođačima, ali ne i kupcima.

"Mi imamo stalne, dugogodišnje mušterije, često dolaze i kod nas u domaćinstvo da se upoznaju sa proizvodnjom, povedu decu. Vole da kažu da radije biraju da kupe malo ali kvalitetno", kaže Dragica Ostojić iz Barajeva.

Da je manje više razmišlja retko koji kupac u Srbiji. Takvoj životnoj filozofiji ipak su sklonija platežno sposobnija tržišta.

Ipak, globalno poskupljenje hrane sve više približava cene konvencionalnih i organskih proizvoda, pa bi budućnost mogla demantovati staro pravilo – da je zdrava hrana privilegija bogatih.

Dr Miladin Ševarlić, agroekonomista, kaže da je to najbrže rastući segment poljoprivredne proizvodnje u svetu i proizvodnja ne raste toliko koliko raste tražnja, tako da uvek postoji deficit.

Evropa ima ambiciozan plan da do 2030. godine četvrtina poljoprivrednog zemljišta bude u organskom sistemu proizvodnje. Italijani razvijaju takozvane biodistrikte – male regije u kojima je u skladu sa prirodom sve od njive do trpeze. Ovakva ideja mogla bi da se ostvari i u Srbiji.

"Zaista mislim i verujem da bismo mogli da doprinesemo promociji Srbije, jer bismo bili prva zemlja ne samo u našem regionu nego i šire", kaže Ivana Simić iz organizacije "Serbija organika".

Oko 7.000 organskih farmera u Srbiji su odavno vrata svojih domaćinstava otvorili mušterijama.

Organizuju porodične dane, radionice i edukacije o organskoj proizvodnji. Umrežiti ih, mapirati i uvrstiti, na primer, u turističku ponudu Srbije, bio bi zanimljiv i vešt iskorak u ekološki etno-turizam.