Ocena (ni)je merilo znanja – šta je preče

Roditelji i nastavnici imaju podjednako važnu ulogu u razvijanju radnih navika i uspostavljanju discipline u učenju kod dece. U toj neophodnoj saradnji se, ipak, često jave nesuglasice oko toga šta bi trebalo da bude preče – ocena ili znanje.

"Ako su njihovi stavovi isti onda je i taj odnos uglavnom dobar, osim kad roditelj nije zadovoljan koliko je nastavnik profesionalan. Ali ukoliko su njihovi ciljevi suprotstavljeni, što je danas jako često slučaj, a to je da nastavnik gleda na svoju ulogu kao na nekog ko tom detetu treba da prenese znanje, a roditelj gleda na cilj obrazovanja da dete stekne što bolje ocene, kako bi moglo dalje da stiče neke diplome i kasnije dobar posao", navodi Jovana Papan, urednica portala "Detinjarije" i autorka knjige "Politika za decu".

Ističe i da su ocena i diploma postale neka moneta koja se kasnije razmenjuje za neke druge vrednosti.

"To su zaposlenje, neki status, materijalne vrednosti i u svemu tome više niko nema neku ideju da je znanje nešto što je uopšte mnogo bitno u celom tom procesu", poručuje.

Da li je neminovnost da u postojećem, opštem sistemu vrednosti naša deca daju prednost učenju za ocenu?

"Danas uglavnom podrazumevamo 'uči za sebe da bi jednog dana imao para i bio bogat, imao luksuzna kola ili išao na putovanja po svetu'. Sve smo sveli na to i deci je jako teško da onda imaju neku dublju motivaciju za rad i učenje, jer nema neke jače motivacije od toga ako vi vidite da možete da doprinesete društvu, učinite svet boljim i da nešto date drugima", naglašava Papan.

Ipak, ističe, to nije nešto što dete kao malo može samo kao cilj da spozna. "A mi mu dajemo neku suprotnu poruku 'uči iz nekih sebičnih ciljeva' i to je kraj celog smisla obrazovanja", naglašava.

Kako bi đaci prihvatili da obrazovanje znači mnogo više od ocene u dnevniku, potrebno je jasnije predstaviti funkciju škole i dokazati im da njihovo znanje ne znači samo njima, već celom društvu što ih samo može dodatno motivisati da napreduju.