Kada će policija moći da uđe u stan bez naloga i ko bi mogao biti pod biometrijskim nadzorom

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima prošle godine izazvao je burne reakcije javnosti uz ocenu da se njime ugrožavaju ljudska prava i da je u delovima suprotan Ustavu Srbije. Najveće podozrenje javnosti izaziva biometrijski nadzor i pretres stana bez naloga suda. 

Milica Bondžić je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, navela da su se u javnosti poslednjih dana pojavile možda pogrešne, paušalne tvrdnje.

"Kada to kažem, posebno mislim na tvrdnje da su pojedine odredbe Nacrta zakona protivne Ustavu. U Republici Srbiji jedino Ustavni sud ima mandat da ocenjuje usaglašenost odredaba zakona sa Ustavom, tako da paušalne tvrdnje apriori date da neka odredba Nacrta zakona nije u skladu sa Ustavom mogu samo da zabrinu ako ne i uznemire javnost", ističe Bondžićeva.

Naravno, dodaje i, da svako ima pravo na svoje mišljenje, da to poštuju i da su otvoreni za saradnju. 

Iz tog razloga su i produžili javnu raspravu, umesto do 31. decembra, trajaće do 22. januara.

Pod kojim uslovima policija može da uđe u stan bez naloga suda

Jedna od novina predviđena nacrtom podrazumeva i ulazak u stan bez naloga suda, odnosno policajci će moći i bez sudskog naloga da izvrše pretres stana. Kritičari te odredbe navode da se time krši Ustav i pravo na nepovredivost stana.

Gošća Jutarnjeg dnevnika kaže da to nije novina u našem pravnom sistemu, te da je to ovlašćenje stavljeno u zakon zarad sprečavanja nasilja u porodici.

"Policija po važećem Zakonu o policiji i po Zakoniku o krivičnom postupku na današnji dan može da uđe u stan građana bez naloga suda i da izuzetno izvrši pretres bez prisustva svedoka u slučajevima koje propisuje Ustav, a razrađuje Zakonik o krivičnom postupku. Zakon o policiji kao i ovaj Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima ne odstupa načelno i suštinski od tog rešenja. Jedina razlika je u tome što Nacrt zakona sadrži delimično preciziranje jednog od osnova za ulazak u stan bez naloga suda u smislu da preciznije definiše šta se smatra ozbiljnom i neposrednom opasnošću", navodi Bondžićeva.

Prema njenim rečima, razlog za to rešenje su izazovi sa kojima su se policijski službenici suočavali prilikom postupanja u slučajevima nasilja u porodici.

"Da bismo to prevazišli predložili smo odredbu kakva je u Nacrtu zakona. Da li ona može da bude bolja, pa sigurno može. Otvoreni smo za svaku saradnju, tako da očekujemo konstruktivne predloge od opšte i stručne javnosti", navodi gošća Jutarnjeg dnevnika.

"Pod biometrijskim nadzorom neće biti svi građani" 

Govoreći o biometrijskom nadzoru navodi da pod njim neće biti svi građani.

"Nacrt zakona daje mogućnost policijskim službenicima da u tačno određenim slučajevima koriste biometrijski nadzor. Ti slučajevi se odnose na pronalazak izvršilaca najtežih krivičnih dela kao i na pronalazak lica koja su nestala, a za koja se sumnja da su žrtve tih najtežih krivičnih dela. Dakle, pod biometrijskim nadzorom neće biti svi građani. Da bi mogla da koristi taj sistem, policija mora da se obrati javnom tužiocu, a on mora da se obrati sudiji za prethodni postupak", ističe Bondžićeva. 

"Nacrt zakona nije konačna verzija, kritike dobrodošle" 

Ukazuje da Nacrt zakon o unutrašnjim poslovima nije konačna verzija i da je podložan izmenama i da su kritike dobrodošle.

"Nacrt zakona je prva početna faza u jednom zakonodavnom procesu. Javna rasprava upravo i služi tome da se Nacrt zakona doradi, da se rešenja iz Nacrta unaprede. U izradi Nacrta zakona su učestvovali stručnjaci. Radnu grupu koja ga je pripremila pre svega čine policijski službenici sa visokim obrazovanjem i dugogodišnjim iskustvom u radu u MUP-u od kojih sigurno nema boljih poznavalaca materije koju uređuje Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima", objašnjava gošća Jutarnjeg dnevnika.

Navodi da je u toku javne rasprave otvoren poziv svim stručnjacima da se priključe i pomognu da ovaj Nacrt zakona bude što je moguće bolji.

Ukazuje da zakon pre nego što uđe u Skupštinu Srbije mora da dobije zeleno svetlo Evropske komisije.

"Prilikom izrade Nacrta zakona vodili smo računa pored ostalog i o evropskim propisima. Nakon okončanja javne rasprave Nacrt zakona se šalje na mišljenje kako nadležnim državnim organima u Republici Srbiji tako i Evropskoj komisiji. I pre dobijanja pozitivnog mišljenja Evropske komisije ne možemo da nastavimo zakonodavnu proceduru", rekla je Bondžićeva.

Okrugli stolovi biće održani u Novom Sadu 21. decembra, u Nišu 23. decembra i Beogradu 27. decembra, a naknadni datumi za okrugle stolove i druge aktivnosti u vezi sa nacrtima u januaru, biće blagovremeno saopšteni.