Nerešiva glavolomka za nadležne, kako naplatiti karte u javnom prevozu

Podnevni autobus 101 za Padinsku Skelu, polako se puni, a niko ne otkucava ili validira kartu. Mnogi kažu da je imaju.

Srednjoškolci ne mare za kontrolore, a i mnogi roditelji smatraju da đaci ne treba da plaćaju prevoz, a kamoli da ih izbacuju iz autobusa ako nemaju karte. Tek 13.160 njih je kupilo markicu za novembar. Na jednog platišu švercovalo se 56 đaka. Pojedinačne karte ionako ne kupuju.

Penzioneri za godišnje putovanje teritorijom Beograda plaćaju 407 dinara. I ove godine nešto više od 243.000 karata su kupili. Mogu li se pokriti silni troškovi prevoza na maloj ceni karte, a velikom broju putnika. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, tvrdi da poskupljenje prevoza ne donosi mnogo, bitan je sve veći broj vozila.

Ni radničke markice nisu popularne. Prodate je svega 113.000 u prošlom mesecu, dok su svi ostali kupilli još 37.000. Mada su mesečne karte najisplativije.

Nekada se kupovalo više od pola miliona radničkih markica, ali da se novac prevoznicima davao unapred, odlučeno je da ih preduzeća ne moraju kupovati.

Odavno zaposleni mogu da biraju da li će dopunu markice ili novac na ruke od poslodavca. I došlo se do male prodaje ili naplate. Pri tom i ona je oduzeta prevoznicima. Njihovo je da prevale što više kilometara.

Promena pozicije validatora u jednom broju vozila, promeniće i način kretanja putnika. Ulazak će se usmeravati na vrata gde postoje, a izlaziće na vrata gde ih nema, deo je odgovora Sekretarijata za javni prevoz.

Da li to znači lakšu i ozbiljniju kontrolu? Da mnogi ne drže samo kartu u džepu, dajući je kontroloru da je otkuca, a i oni izbegavajući svađu, uglavnom prekontrolišu redovne platiše.