Mladi na mrežama, stariji uz TV - mnogi nikada ne proveravaju vesti

Građani Srbije, od svih medija, najviše vremena provode uz društvene mreže, oko 100 minuta dnevno, dok su slušajući radio proveli 57 minuta, a štampi 28 minuta dnevno, pokazali su rezultati istraživanja Cesida u okviru programa "Nova pismenost" koji zajednički sprovode Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Istraživanje je pokazalo da su građani 2021. godine prosečno provodili nešto preko sat vremena dnevno uz televiziju (68 minuta), a sada se njihovo poverenje u televiziju, kao i vreme koje provode uz ovaj mediji povećalo na skoro sat i po vremena (88 minuta).

"Građani svoju medijsku i digitalnu pismenost ocenjenjuju kao "zadovoljavajuće". Mladi su najčešće na Instagramu, dok je 66% tinejdžera svakodnevno na TikToku. Putem televizije se primarno informiše publika starija od 40 godina. Skoro polovina ispitanika i dalje navodi da veoma retko ili nikad ne proverava izvore informacije koju su čuli ili pročitali. I pored pomenutih medijskih navika, ubedljivo najveće poverenje građana iskazano je za informacije koje dobijaju putem ličnih kontakata (76%), dok najmanje poverenja ispitanici imaju za influensere kao kanale informisanja (18%)", rekao je Goran Zarić, menadžer programa "Nova pismenost".

Četvrti ciklus istraživanja u okviru programa "Nova pismenost" pokazuje da je indeks medijske pismenosti najviši u protekle tri godine i trenutno iznosi 3,97 od idealnih 6, dok je kod indeksa digitalne pismenosti primećen pad u odnosu na prethodni istraživački ciklus i on sada iznosi 10,68 od maksimalnih 15.

Zarić je istakao da program Nova pismenost od ove godine meri i indeks medijske i digitalne pismenosti kroz rodnu prizmu.

"Veoma je zanimljivo da je kod žena zabeležena viša vrednost medijske (4,06) i digitalne (11,00) pismenosti u odnosu na muškarce", dodao je Zarić.

Kako se navodi u saopštenju, prikupljeni nalazi ukazuju da građani svoje mogućnosti u pogledu kritičkog razmišljanja i procenjivanja sadržaja koji se emituju u medijima ocenjuju nešto bolje nego u kriznim, pandemijskim godinama.

Međutim, kako indeks medijske pismenosti još uvek nije dostigao vrednost iz perioda pre pandemije čini se da je preplavljenost informacijama o koronavirusu i situaciji u zemlji i inostranstvu, sada zamenila trenutna međunarodna politička i ekonomska kriza izazvana agresijom Rusije na Ukrajinu, što je ponovo uticalo na niže nalaze kada je u pitanju proveravanja izvora informacija, ali i toga da li tekst potkrepljuje tvrdnju koja je izneta u naslovu.

Istraživanje pokazuje i da građani Srbije sve više uviđaju značaj zaštite ličnih podataka na internetu.

U ovom istraživačkom ciklusu zabeležen je najveći procenat ispitanika koji znaju da zaštite lične podatke na internetu (59%), a takođe i najviši procenat ispitanika koji su u nekoj meri doživljavali neprijatnosti u komunikaciji putem interneta, u vidu vređanja, prozivanja, ismevanja, pretnji (42%).

Istraživanje je sprovedeno na populaciji starosti između 12 i 60 godina, kako bi razumeli budući donosioci odluka i drastične razlike između navika "generacije Z" i "bejbi bumera". Rezultati istraživanja reflektuju medijske navike i ponašanje građana, ali i njihov odnos prema medijskoj i digitalnoj pismenosti u proteklih godinu dana.