Magla ili smog, doktor Stojić objašnjava zašto dišemo "na škrge"

Srbija se u odnosu na ostale zemlje konstantno nalazi u crvenoj zoni kvaliteta vazduha. Stanje se ne popravlja, naprotiv, sve je gore.

"Iako se za povišene koncentracije razlozi mogu tražiti u prirodnim fenomenima, kad pogledamo mapu Evrope ili sveta, jasno možemo da vidimo razlike između našeg regiona i ostatka sveta", napomenuo je dr Andreja Stojić iz Instituta za fiziku.

Prema njegovim rečima, od početka devedesetih godina u našoj zemlji nije izvršena investicija u elektroenergetski sektor niti u industriju, a u periodu od 30 godina je došlo do degradiranja postojeće infrastrukture, tako da su to glavni razlozi zašto beležimo više koncentracije.

"Izveštaj SZO iz 2015. godine pokazuje da 91 procenat ljudi na planeti udiše vazduh lošeg kvalieta. U međuvremenu se situacija znatno pogoršala tako da danas 99 procenata ljudi udiše takav vazduh. Ono što je važno naglasiti je da pored osnovnih zagađujućih materija u koje spadaju čestice i osnovni gasoviti polutanti, urbana atmosfera je puna isparljivih organskih jedinjenja - aromatičnih ugljovodonika, perzistentnih organskih polutanata i drugih jedinjenja", napomenuo je.

Aplikacije koje svakodnevno pratimo kako bismo se informisali o kvalitetu vazduha pre nego što izađemo iz kuće pokazuju nivo zagađenja samo u neposrednoj okolini mernih mesta. Ipak, to nije njihov jedini nedostatak.

"Na tim aplikacijama se prikazuje broj koji označava indeks kvaliteta vazduha koji zapravo određuje zagađenje na osnovu jedne od osam zagađujućih materija. Ako imamo u vidu da atmosferu urbane sredine čini na hiljade zagađujućih materija, ne možemo se realno informisati na osnovu svega jednog procenta informacija", rekao je Stojić.

Kako je dodao, najveći emiteri zagađenja kod nas su elektroenergetski sektor i industrija, ako se posmatra regionalni nivo.

"U lokalu situacija može da bude nešto drugačija i u gradovima koji su, na primer, u kotlinama, možda toploški faktor određuje stanje kvaliteta vazduha. S druge strane i individualna ložišta, ili saobraćaj, ili drugi infrastrukturni koji karakterišu određena lokalna područja", ističe doktor Stojić.

Problem zagađenog vazduha zahteva dugoročno rešavanje, pa se ne može očekivati da se situacija ni u narednih nekoliko godina potpuno reši. Može da se, makar, poboljša. Potrebno je, za početak, poštovati postojeće zakonske norme iz ove oblasti, kao i odrediti mere koje bi omogućile bolji kvalitet vazduha.