Dva miliona nelegalnih objekata u Srbiji - ključ u masovnoj legalizaciji

Vlasnici nelegalnih objekata, koji su do kraja novembra 2015. gradili bez dozvole i odobrenja za izvođenje radova, mogu malo da odahnu. Ustavni sud je utvrdio da je odredba člana Zakona kojom se definiše da će legalizacija biti odbijena ako se objekat ne ozakoni za pet godina - neustavana, odnosno ta odredba od pre dva dana ne važi. Nelegalna gradnja posle 2015. godine smatra se i dalje krivičnim delom. Šta će se desiti sa dva miliona nelegalnih objekata?

Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u, smatra da je potrebno da se sprovede masovna legalizacija objekata.

Ističe da u Srbiji ima oko dva miliona slučajeva nelegalne gradnje. Međutim, satelitski snimci pokazuje da postoji pet miliona neupisanih objekata.

U svakom slučaju, država mora da nađe model da se sprovede masovna legalizacija, smatraju kako u NALED-u, tako i u Republičkom geodetskom zavodu.

"Potrebno je da se digitalizuje postupak ozakonjenja, da se sprovede uvezivanje nadležnih organa i građana koji podnose zahteve i da se obavi kategorizacija predmeta", smatra Radovanovićeva.

Navodi da moraju da se razlikuju slučajevi kada je neko gradio na svom zemljištu ili na tuđem ili javnom, kao i da li je reč o nadgradnji, pomoćnim objektima ili gradnji glavnog objekta.

"Pošto je reč o velikom broju objekata, mora se naći model da se reši veliki broj predmeta, tako što će se slični po jednostavnijem postupku legalizovati, a oni koji iskaču iz modela treba pojedinačno da se rešavaju", rekla je Jasmina Radovanović.

Postoje i slučajevi kada su se ljudi bez prethodnog saznanja uselili u stanove zgrade koja je nelegalna. U NALED-u smatraju da treba da se omogući vlasnicima stana da pokrenu postupak ozakonjenja svoje stambene jedinice.

"Nekad treba razlikovati situacije kada neko reševa socijalno pitanje od onoga ko hoće da stekne nelegalnu imovinsku korist", rekao je Radovanović.

Poručuje i da pitanje ozakonjenja mora da se izmesti sa lokalnog na republički nivo, a ključ je u digitalizaciji.

"Digitalizacija ne samo da ubrzava proces, već smanjuje zloupotrebe. Treba uvezati državne organe i građane preko e-servisa, kako bi mogli elektronski da podnose zahteve", rekla je Jasmina Radovanović.