Ekološka čitanka krije priču širu od očuvanja planete

Ekološka svest nam, čini se, nikad nije bila potrebnija. Dok čekamo da nadležni preduzmu šta je do njih, možemo i sami da uradimo ponešto. Upravo to je uradila jedna grupa roditelja, iz više razloga.

Ekološka čitanka, pa je i red je da bude u skladu sa prirodom. Zato je ovo prva knjiga štampana na papiru koji je ručno proizveden. Napravili su ga zaposleni u "Našoj kući" i to starom japanskom metodom koju koriste jedini u Evropi.

"Kada sam smišljala koncept za ekološku čitanku, pošto se ekologijom bavim jako dugo a ponešto pišem i za decu, ideja je bila da to bude iskrena priča. Ne možete pisati ekološku čitanku, a onda kompletan tiraž štampati na običnom papiru", navodi autorka "Ekološke čitanke" Katarina Majić.

Prema njenim rečima, svaka stranica rađena je ručno, a u izradi su učestvovali i angažovani u "Našoj kući".

Saradnja "Naše kuće" sa japanskom kompanijom

"Našu kuću" osnovali su 2007. roditelji dece ometene u razvoju. Prvo su se bavili keteringom, da bi pre nekoliko godina u saradnji sa kompanijom iz Japana počeli da prave papir recikliranjem paklica od cigareta. Sirovina im stiže iz cele Srbije, sakupljaju je pojedinci i oko 200 firmi.

U "Našoj kući" sada radi 18 zaposlenih, koji planiraju da otvore mini-fabriku u kojoj bi zaposlili još toliko ljudi.

Predsednica Udruženja "Naša kuća" Ana Spasov objašnjava da su u proizvodnji svi iz Udruženja bili uključeni jer svi mogu, bez obzira na svoja ograničenja, da se priključe u proces koji je podeljen u desetak koraka.

"Polako širimo našu priču u druge gradove. Želimo da naše iskustvo podelimo sa sličnim organizacijama, koje mogu da uposle svoje ljude da proizvode ono što se traži na tržištu", objašnjava Spasov.

Da li će zakon pomoći socijalnom preduzetništvu

Prvi zakon koji bi trebalo da pomogne rad socijalnog preduzetništva donet je u februaru. Iz Koalicije za razvoj solidarne ekonomije Zorana Milovanović kaže da se nadaju da to nije jedino puka implementacija zakona i nametanje obaveza.

"Nadamo se da će status socijalnog preduzeća omogućiti da učestvuju na različitim programima podrške, koji će biti podržani od strane države ili drugih donatora koji će pomoći razvoj sektora. Zato nam je važno registrovanje statusa socijalnog preduzeća", navodi Milovanovićeva.

U našoj zemlji ima oko 500 socijalnih preduzeća, prema podacima iz 2011. godine. Sektor socijalne ekonomije u EU čini 10 odsto BDP-a.