Zakon usvojen pre dve godine, a pomaka nema – da li će roditelji nestalih beba dočekati pravdu

Gde su bebe za koje se sumnja da su nestale iz porodilišta u Srbiji – pitanje je na koje roditelji čekaju odgovor već dve decenije. Nema pomaka ni dve godine od usvajanja Zakona o nestalim bebama i formiranja Komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece. Roditelji ne odustaju od traganja za istinom, ali gube poverenje u institucije i upozoravaju da je sve je manje svedoka, a i roditelji polako odlaze.

Mlade majke, prva trudnoća, smrt beba proglašavana vikendom, uglavnom noću. Isti lekari, iste babice i pedijatrijske sestre, matičari – bebe su nestajale po istom šablonu, tvrde roditelji nestale dece. Sumnje traju godinama, a odgovora na pitanje gde su njihova deca – nema.

Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba kaže da su deca nestajala od bolnice do groblja.

"Ne tražimo samo krivično gonjenje određenih lica, tražimo odgovor gde su naša deca. Da li je krivično delo što nismo svoju decu preuzeli, identifikovali, sahranili ili da ne postoje kalupi, da ne postoje grobna mesta? Da li postoji u našem sistemu uopšte i želja i politička volja da se reši taj problem?", pita Mirjana Novokmet.

Kako kaže, dokumentacija o slučajevima nestalih beba nestajala je u poplavama i požarima ili su je pojeli miševi, kaže. Kako vreme prolazi, bledi i sećanje svedoka.

"Isti svedoci su ljudi koje smo označili kao potencijalne izvršioce krivičnog dela protivpravnog oduzimanja dece. Jedna doktorka je rekla da dete nije završilo na groblju nego su ga kremirali u krugu klinike, Međutim, za 20 godina nismo mogli da nađemo to mesto, koja je to zgrada, gde je bio taj krematorijum", naglašava Nikola Šegrt.

Sudija Višeg suda u Beogradu Marina Brkić ističe da je jedan lekar rekao da su to prostorije koje je zaobilazio. "Kaže da su čak imali i određena imena za ljude koji su radili u tim prostorijama jedne od klinika u Beogradu i da su se u prizemlju te klinike nalazile prostorije gde su tela beba tretirana kao medicinski otpad i spaljivana."

Gubitak poverenja u institucije

Roditelji ne prihvataju odgovor da su bebe kremirane i ne veruju institucijama.

Brkićeva napominje da je prvo pravilo da ne sumnjate u institucije.

"Ukoliko postoji neka sumnja, onda to ukazujete sudu, a sud dalje ima mehanizme. U svojim predmetima i saslušanjima matičari su objašnjavali metodologiju, upis, rad, zašto je stavljeno pogrešno ime oca, datum... da li je bio nemar države u vođenju evidencije, postoje mehanizmi", dodaje sudija Višeg suda.

Pisani dokument, kaže, nije dovoljan dokaz da je dete preminulo. Po nalogu suda na Medicinskom fakultetu u Beogradu više puta je rađena DNK analiza arhivskog genetskog materijala.

Šef DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, Oliver Stojković, kaže da u je tridesetak odsto slučajeva biološki materijal, koji se pakuje u parafinske blokove, zbog prethodne obrade radi patohistoloških analiza povremeno oštećen do mere koja onemogućava genetičke analize.

Roditelji traže paralelnu DNK analizu i upoređivanje nalaza. Do sada je rešen samo jedan slučaj nestale bebe, i to kada je dete zbog sumnje u svoje genetsko poreklo zatražilo DNK analizu i pronašlo biološke roditelje preko jednog od roditeljskih udruženja.