Banjac za RTS: Štednja struje na svakom koraku, ali građani nisu na dijeti pa da mere svaku kaloriju

Profesor Miloš Banjac je za Jutarnji program istakao da je Evropa dugi niz godina pokušavala da skloni državu iz upravljanja energetskim sektorom, pa sada vlada privatni sektor, a energija, a posebno električna energija, postaje berzanska roba. Država više ne upravlja time i to je jedan od razloga što je Evropa nespremna da reaguje na tako krupne poremećaje.

Što se tiče uštede od 15 posto u Srbiji, Banjac kaže da je to ambiciozan cilj i da je ostvariv, ali da se boji da mere koje su donete neće baš uspeti.

"Taj cilj je postavljen tako da se nadoknade gubici koji se očekuju, odnosno uvoz električne energije koji će EPS imati tokom godine, a ne na osnovu analize, efekata tih mera uštede", smatra Banjac.

Drugim rečima, objašnjava, resorno ministarstvo je zatražilo od javnog sektora da se snađe i nađe način kako da uštedi 15 posto, isto važi i za lokalnu samoupravu i za građane. 

Štednja na svakom koraku 

Banjac ističe da mora da se podigne svest građana o štednji na svakom koraku. 

Kaže da isključivanjem po jednog uređaja nećemo uspeti da uštedimo energije koliko nam je potrebno.

"Međutim, merama da na svakom uređaju, svakom korišćenju grejanja, bojlera, šporeta, dakle na svakom koraku da uštedimo pokoji procenat, uspećemo da dođemo do toga da uštedimo energiju. Delimično će taj komfor morati da trpi, ali možemo s nekim jeftinim merama da smanjimo potrošnju i da taj komfor ne trpi toliko", smatra profesor.

Misli i da se ne može očekivati od građana da se ponašaju kao da su na dijeti pa da mere svaku kaloriju koju unesu, u ovom slučaju koju potroše. Međutim, smatra da se stalnim upozorenjima, medijskim kampanjama da treba da ugase svetlo iza sebe, da ne koriste klima-uređaje kada nisu u prostorijama i slično, može doprineti uštedi.

Ko najviše troši, taj treba i najviše da uštedi 

Energetski bilans pokazuje da domaćinstva troše 50 posto električne energije, industrija 30 odsto, a javni komercijalni sektor oko 20 procenata.

"Logično je uvek bilo da se gleda da ko najviše troši, taj treba i najviše da uštedi, pa je u ovom slučaju to bio sektor domaćinstva, zbog toga kampanja i treba da bude usmerena prema domaćinstvima", navodi Banjac.

Ukazuje da se od ukupnih energenata koji uđu u domaćinstvo, gas, električna energija, ugalj, 60 posto potroši na grejanje i to je segment gde najviše može i da se uštedi. Međutim, od ukupne strukture te potrošnje energenata za grejanje, 50 posto je biomasa, 15 odsto električna energija, 22 procenta sistemi daljinskog grejanja...

"Dakle tih 15 posto koje trošimo za električnu energiju, to je prostor za uštedu. Savet je da se pređe s klasičnih sistema – grejalice, TA peći, etažna grejanja – na sisteme kao što su toplotne pumpe", navodi profesor.

Tri kategorije uređaja koji troše struju 

Najveći potrošači električne energije su oni uređaji koji služe za grejanje ili hlađenje bilo vode ili vazduha.

U drugoj kategoriji su televizori, kompjuteri i ostali kućni aparati koji električnu energiju pretvaraju u svetlost i zvuk i oni su manji potrošači.

U trećoj kategoriji su svi oni nevidljivi uređaji, ruteri, modemi, koji, ističe Banjac, izuzetno malo troše električnu energiju, ali rade 24 sata. Jedna od mera je i da se oni isključuju kada ne boravimo u nekom prostoru, jer nam ne trebaju.

"Štedimo i očekujemo da zima bude blaga" 

Upozorava i da, ukoliko dođe do novih poremećaja na tržištu, kao što je i sada cena biomase, ogrevnog drveta, da se onda ljudi ponašaju ekonomski racionalno. To može, ističe Banjac, u negativnom smislu da preokrene potrošnju električne energije, da je građani troše u većoj meri.  

Zbog toga, dodaje, država mora da reaguje i kontroliše odnos cena svih energenata.

Srbija nije povećala potrošnju električne energije u poslednjih desetak godina, ali jeste u poslednje dve godine nafte i naftinih derivata.

Banjac ukazuje da je Srbiji potrebna masovnost u izgradnji malih solarnih elektrana u domaćinstvima.

"Do kraja ove godina možemo samo da štedimo energiju i da očekujemo da zima bude blaga. Sledeće godine se završavaju neki ozbiljniji projekti. Treba konačno da se završi termoelektrana Kostolac, u Pančevu treba da se završi nova gasna termoelektrana, vetropark u Kostolcu i nekoliko većih solarnih elektrana, tako da ćemo bilansno imati nove kapacitete", zaključuje Banjac.

Naglašava i da je plan za sledeću godinu da se reši problem kopova, otkopavanja uglja.

Srbija ima overene rezerve uglja za još 40 do 50 godina, i to, ističe profesor, treba da koristimo.

"Evropa diže ruke od toga, da moramo samo obnovljive da koristimo. Neophodni su klasični izvori energije. U svakom energetskom bilansu vi možete da dodajete do određene mere obnovljive izvore, ali oni su varijabilni. Mi imamo stalnu potrebu za električnom energijom, a ne kada ima sunca, odnosno kada ima vetra. Taj balans mora da se nađe i u tom delu", naglasio je Banjac.