уторак, 04.10.2022, 20:00 -> 20:19
Извор: РТС
Аутор: Славица Глигоровић
Kako komunalni otpad pretvoriti u sirovinu za toplotnu ili električnu energiju
U Beogradu se održava Međunarodni sajam energetike i Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa EKOFER. U uslovima energetske krize u gotovo svim sektorima - proizvodnji i distribuciji gasa, nafte, uglja, električne energije, globalni poremećaji reflektuju se i na regionalni nivo. Ni problem otpada ne poznaje granice.
Na Beogradskom sajmu su se prvi put okupili predstavnici 50 komunalnih preduzeća iz regiona koja brinu o šest miliona stanovnika.
Zajedničko za sve gradove regiona je da još mnogo moraju da ulože i da rade kako bi rešili probleme zagađenja i zbrinjavanja otpada i povećanja stope reciklaže.
"Koliko naša svest o važnosti životne sredine raste rašće i svest o upravljanju otpadom. Ne možemo očekivati da hiljadu - dve ljudi u Beogradu očisti ono što mi svi bacimo", kaže predsednik Nacionalne asocijacije čistoća Srbije Goran Čabradi.
Svakog dana 1.300 tona beogradskog komunalnog otpada završi na deponiji u Vinči, a reciklira se svega tri odsto.
"U najskorije vreme se očekuje otvaranje spalionice ili energane za toplotnu i električnu energiju gde će taj otpad biti sirovina. Taj otpad će biti ili struja ili grejanje", smatra Zoran Živković iz Gradske čistoće Beograd.
U Nišu se reciklira između 15 i 20 odsto komunalnog otpada.
"Posebno prikupljamo drveni otpad, zeleni otpad iz domaćinstava, stare gume, elektronski otpad...", objašnjav Ivan Mihajlović iz niškog JKP "Medijana".
Otpad završava i u rekama koje ga nose iz jedne zemlje u drugu, iako su se u procesu pristupanja EU države regiona obavezale da primene evropske ekološke standarde.
"Smatram da će prvo treba da omogućimo građanima da na pravilan način mogu da odlože otpad i da ga recikliraju", kaže Slobodanka Čabarkapić iz podgoričke gradske čistoće.
Hrvatska je najviše postigla u zbrinjavanju otpada, ali nije dostigla ciljeve na koje se kao članica EU, obavezala - da do 2020. reciklira 50 odsto otpada.
"Recikliramo 32 odsto otpada, organski otpad se mora odvajati posebno papir posebno, staklo, plastika i metal posebno", navodi konsultant za upravljanje otpadom u Hrvatskoj Danko Hondurulja.
I Srbija je uskladila zakonodavstvo sa EU u oblasti zaštite životne sredine, ali i dalje ima hiljade divljih deponija. U uređenje sistema zbrinjavanja komunalnog otpada Srbija treba da uloži milijardu i trista miliona evra.
Коментари