Kako da iskoristimo otpad od hrane za dobijanje energije

Iako Srbija ima problem sa viškom otpada i nedostatkom energenata, još uvek ne koristi dovoljno otpad za proizvodnju energije i biogasa. Procenjuje se da, kada bi se iskoristili žetveni ostaci i sav organski otpad za dobijanje biogasa, ne bi zavisili od uvoza.

Svake jeseni nadležni apeluju na poljoprivrednike da ne pale strnjiku jer, osim što izazivaju požare i dovode u opasnost svoje i tuđe živote, smanjuju i buduće prinose. A žetveni ostaci bi mogli da se iskoriste.

"Dakle, da se sa dva i po miliona hektara obradivog zemljišta iskoriste žetveni ostaci i proizvede tri milijarde kubnih metara gasa i 7,5 miliona tona najkvalitetnijeg humusa za poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Ne postoji osmišljena strategija ono što mi zovemo otpaci, a to je za nekog drugog sirovina", kaže prof. dr Miladin Ševarlić, predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.

U Srbiji se godišnje baci oko dva miliona tona organskog otpada. On se na deponijama pretvara u metan, uzrokuje požare i zagađenje zamljišta, podzemnih voda i vazduha, umesto da se upotrebi za dobijanje biogasa.

"Kada govorimo u ovom momentu u izgradnji i korišćenju biogasa moramo na umu imati činjenicu da su to prevashodno objekti koji pomažu zaštiti životne sredine, smanjenju zagađenja otpadnih voda, zemljišta i vazduha i na taj način prevashodno uklanjamo organsko zagađenje i metan koji je 25 puta opasniji od samog ugljen-dioksida kada govorim o klimatskim promenama", kaže dr Slobodan Cvetković sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.

Nemačka ima 12.000 pogona za proizvodnju biogasa.

"Većina tih pogona koristi otpad iz agrara. Koristi se i organski otpad iz domaćinstava, prodavnica, restorana, prehrambene industrije. To je veoma profitabilno. Ulaganje može da se isplati već za tri godine. Pošto Srbija ima ogromnu količinu otpada koji se ne sakuplja, iz toga bi se mogle pokriti sve vaše potrebe za gasom", kaže Rafael Fic, direktor Vabio tehnologije "Gmbh Minhen".

Šećerana u Vrbasu koristi ostatke od šećerne repe za dobijanje biogasa uz primenu nemačke Vabio tehnologije.

"Vabio tehnologija može da koristi žetvene ostatke iz poljoprivrede, taloge iz postrojenja za preradu otpadnih voda, može da koristi organski deo komunalnog otpada, znači svu hranu koju mi danas bacamo da trune na zemlji može da koristi industrijsku biomasu Duško Bošković, direktor kompanije "Vabio Investment Holding".

A bacamo godišnje 83 kilograma hrane po stanovniku, što je, prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, devet kilograma više od svetskog proseka.