Koliko je opasan etrel – kako da prepoznamo da su paradajz i lubenica sazreli preko noći

Nije tajna, redovne i brojne analize su pokazale da pojedini naši povrtari i ratari koriste etrel – zabranjenu i veoma opasnu supstancu, kako bi ubrzali rast plodova, pre svih paradajza i bostana. 

Doktor poljoprivrede Luka Radoja kaže da je etrel biljni hormon koji ima negativne posledice za biljku koja se tretira.

"Jedina namena etrela jeste da ubrza sazrevanje. On ulazi u metabolizam biljke, kida vezu između peteljke i ploda i tako plod boji, odnosno kako se pogrešno kaže, brže sazreva", kaže Radoja.

To ljudi rade zbog toga da bi ranije izašli na pijacu i ostvarili zaradu, rekao je Radoja.

Etrelom se najčešće tretiraju paradajz i lubinica, ali i višnja.

Da je taj preparat upotrebljen, ne možete prepoznati golim okom, ali znaćete tako što plod ima boju zrelog ploda, ali nema ukus, rekao je Radoja. 

"Na pijaci ne možete očima poznati paradajz i lubenicu, ali onaj koji je tretiran etrelom ima više vode i malo je nakiseo", objasnio je dr Radoja. 

Lubenicu, kaže, prepoznaćete po kuckanju i ona koja je tretirana etrelom ima sunđersto tkivo i neukusna je.

"Malo ljudi koristi etrel, nije to tako strašno kao što se priča, ali je dovoljno da uzbuni ili zabrine ljude koji nalete na proizvod tretiran etrelom", ukazao je doktor Radoja.

"Klimatske promene će usloviti da se i etrel povuče"

Ove godine, kada je bilo mnogo sunca, etrel nikome nije trebao, zašto da se ubrzava zrenje kada se za to priroda pobrinula. 

"Nema nijedan pozitivan razlog da poljoprivrednik koristi etrel, ništa ne dobija, neozbiljno je to raditi u ovakvoj sezoni kada je bilo puno sunca", rekao je doktor Radoja.

Prema njegovim rečima, klimatske promene će usloviti da se i etrel povuče, da niko nema razloga da ga koristi.

Takođe, i genetski modifikovani plodovi se ne mogu prepoznati golim okom, samo hemijskom analizom.

Kupcima je preporuka da nađu svog proizvođača kojem veruju ili da kupuju od onih koji tu istu hranu koriste za sebe.

"Proizvođači hrane, čuvari hrane u skladištima i prerađivači su najveći trovači. Ako vam prodaju lošu hranu, nemate odbranu. Zato je proizvodnja hrane kao proizvodnja oružja i čuvanja slobode i ljudskog zdravlja, a zdravlje nema cenu, i neozbiljno bi uopšte raspravljati o bilo kakvoj hrani, osim o zdravoj hrani", zaključio je Radoja.

Inače, etrel se ne može nabaviti ni u jednoj poljoprivrednoj apoteci u Srbiji jer je zabranjen, ali ga povrtari uvoze na crno iz Rumunije, BiH, Albanije, kao i Severne Makedonije.