Da bi izbegli alimentaciju spremni i da daju otkaz – koliko pomažu izvršitelji i pretnje zatvorom

Presuda parničnog suda određuje sa kim će dete posle razvoda živeti, kada će viđati roditelja sa kojim ne živi i visinu izdržavanja koja se plaća na mesečnom nivou. Ukoliko se alimentacija ne plaća redovno, pokretanjem izvršnog postupka, predmet dospeva do izvršitelja.

"Ukoliko lice i dalje ne postupi po sudskoj odluci, javni izvršitelj ima mogućnost da odredi naplatu na zaradi, ukoliko je lice zaposleno ili na drugi predmetima izvršenja kao što je na računu, na pokretnim stvarima i u nekim ekstremnim situacijama, kada je potraživanje veliko, može i na nepokretnosti", objašnjava izvršitelj Filip Stanković.

U Srbiji se godišnje razvede više od 9.000 brakova, od čega preko 5.000 sa decom.

Prema nekim procenama, samo trećina razvedenih očeva, odnosno tri četvrtine majki, redovno plaća mesečne naknade. Da bi izbegli plaćanje, sakrivaju imovinu, nekretnine, daju otkaze, kako izvršitelji ne bi mogli da sprovedu plenidbu. Dugovanja su i do milion dinara.

Stanković ističe da je bitna, i jedina, razlika u odnosu na druge izvršne postupke to što su lica oslobođeni plaćanja troškova, i sudskih i izvršiteljskih.

"Ono što jeste malo specifično je da ta izvršenja mogu da traju dosta dugo ako određeno lice u kontinuitetu odbija da plati, a i dešava se da zaostala potraživanja pređu i preko milion dinara", navodi Stanković.

U zatvoru završile 123 osobe

Neplaćanje izdržavanja je krivično delo za koje je kazna ili novčana ili do tri godine zatvora.

"Ono kako to u praksi izgleda jeste da su to uglavnom neki manji iznosi dugovanja tako da tužilaštvo u tom slučaju najčešće primenjuje institut odlaganja krivičnog gonjenja što znači da neće biti sproveden krivični postupak ukoliko roditelj koji nije plaćao doprinose za izdržavanje svog deteta izmiri te iste obaveze. Takođe, može biti doneta još neka mera u smislu plaćanja određenog iznosa u humanitarne svrhe", kaže advokatica Jovana Turković.

Ukoliko je reč o većem iznosu, ili osobi koja je već kažnjena pa i dalje ne plaća, najčešće se donosi uslovna osuda, primera radi na dve godine.

"Kazna zatvora je najmanje primenjena. To krivično delo je specifično samo po sebi jer njegova suština nije da neko lice ode u zatvor već da plati,  da uspe da radi i da doprinese i u tom smislu nije klasična represija države ka sprovođenju kazne zatvora već pre ka omogućavanju ili osvešćivanju određene osobe da svoju zakonsku obavezu i ispuni", ističe Turkovićeva.

U toku prošle godine zbog neplaćanja alimentacije podneto je 1.795 krivičnih prijava, a u zatvoru su završile 123 osobe.