Rekonstrukcija na Starom sajmištu; Vučić: Relativizacija prošlosti ne može biti politika sadašnjosti

Početak radova na rekonstrukciji Centralne kule obeležen je polaganjem cigle, a ceremonija je počela izvođenjem himne Bože pravde. Početku radova prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i patrijarh srpski Porfirije.

Vučić je na svečanosti izjavio da smo danas svedoci brojih pokušaja relativizacije događaja iz Drugog svetskog rata, te da to ne može da bude politika sadašnjosti.

"Ni Evrope, ni sveta, a ni politika Srbije to nikada neće biti", poručio je Vučić.

"Želim da vam kažem veliko 'izvini'. Izvinite zbog toga što je ova zgrada iza mene u takvom stanju i što gotovo 80 godina nismo vodili računa o svojoj prošlosti i nismo brinuli ni o svojoj budućnosti", rekao je predsednik obraćajući se onima koji su preživeli najteža stradanja tokom Drugog svetskog rata.

Primetio je da nas je istorija naučila da ništa nije nemoguće, i zato moramo da pamtimo sve žrtve.

"Naš istorijski zadatak je da u centru modernog Beograda gajimo sećanje na naše sugrađane, Jevreje, Srbe i sve druge, stradale bez ikakvog razloga od zločinačke ruke okupatora", rekao je Vučić, dodajući da će svako ko makar samo prođe pored Starog sajmišta, videti šta se tu dešavalo.

"I svako ko ima makar i mrvu čovečnosti gledaće drugim očima svet oko sebe nakon posete Sajmištu", naglasio je predsednik Srbije, navodeći da će kroz dokumenta, fotografije, biti predstavljene sve činjenice kako se niko nikad ne bi našao da kaže da se tako nešto nije dogodilo na Starom sajmištu, ili da je sve to mit.

"Imali smo preča posla nego da se bavimo žrtvama"

Vučić je podsetio da je Staro sajmište za kulturno dobro proglašeno tek 9. jula 1987. godine.

"Na našu sramotu, za 30 godina od tada, a ukupno 78 godina, imali smo preča posla nego da se bavimo žrtvama, koje nisu bile mnogo važne ili su ostavljanje po strani, zarad dnevnopolitičkih ciljeva, ili da se negde nekome ne bismo zamerili", rekao je Vučić koji je govorio i o rezultatima svoje vlasti.

Kako je poručio, mora se iskreno reći da je sadašnje stanje Starog sajmišta, koje je vidno zapušteno, posledica našeg odnosa i nebrige još od 1945. godine.

"Ovo je slika i prilika naše sramote, neodgovornog i nepoštenog odnosa", naglasio je predsednik Srbije.

Ukazao je na to da su brojne generacije političkih lidera još iz komunističkog vremena ignosirale stradalnike logora, te da je bilo mnogo obećanja da će to mesto biti privedeno nameni kako bismo se svi sećali žrtava, ali da to nisu pratila dela.

"Kao da nikada nismo mogli da raspetljamo komlikovane odnose, jer je uvek bilo lakše okrenuti glavu i ne rešavati probleme. Deo po deo toga sada rešavamo, i to nije pitanje novca, nego energije. Uradili smo nešto dobro za sve građane, Srbe, Jevreje, Rome, Hrvate, Slovake, Mađare, Bošnjake... Vraćajući dug prema precima, opominjemo potomke šta ne smeju da dozvole da im se dogodi", rekao je Vučić.

Dodao je da ljudsko zlo ne poznaje granice i prisutno je svuda, ali da zato Srbi, kada traže od drugih da ne ćute i da priznaju, da govore o zločinima nad nama, moraju biti dovoljno odgovorni i ozbiljni, i da se uvek otvoreno i jasno osude i oni koji su u naše ime činili zločine nad drugima.

"Samo tako moći ćemo da gradimo poverenje i dođemo do pomirenja", rekao je Vučić. 

Dodao je da je imao čast i sreću da poznaje i više puta sretne velikog Šimona Peresa, koji je rekao: "Šest miliona naših ljudi, Jevreja, živi u našim srcima, mi smo njihove oči koje se sećaju, koji vidimo užasne scene koje su videli, i one će ostati upamćene onako kako su se dogodile."

"Ima mnogo toga što možemo da naučimo od jevrejskog naroda. Nažalost, tih šest miliona Jevreja moramo dodati milionima očiju Srba, Roma, koji su ubijani na stratištima ovde", rekao je Vučić.

Pomenuo je i generala Ajzenhauera, koji je procenio da buduće generacije neće verovati koji su se zločini sve dogodili i zato je naredio filmskim ekipima koje su pratile oslobađanje Aušvica da snime sve odmah, jer će se, kako je kazao, "na putu istorije naći neko kopile koje će reći da se to nikada nije desilo".

"Nećemo više da ćutimo"

Vučić je poručio da narod i građani Srbije, i potomci žrtava, ne mogu i neće više da ćute o Starom sajmištu, jer počinioci zla na tom mestu, kako kaže, imaju razloga da kriju istinu.

Podsetio je da je logor Staro sajmište zatvoren krajem jula 1944. i da je od kraja Drugog svetskog rata, u trenutku kada je NDH defakto prestala da postoji na ovim prostorima, sve do danas istina o ovom logoru bila sahranjena, kako je istakao, pod teškim naslagama zaborava.

"Danas, na 78. godišnjicu ukidanja logora, mi ga konačno, neko bi rekao figurativno, a ja bih rekao i stvarno, oslobađamo. Počinjemo da obnavljamo sećanje na logor tako što počinjemo da rekonstruišemo centralnu kulu, njegov ikonični simbol", istakao je predsednik Srbije.

Kako je rekao, rekonstrukcija centralne kule je i simbol rešenosti da rekonstruišemo sopstveno kolektivno sećanje.

Naglasio je i da su na tom mestu ljudi zverski prebijani, vešani i streljani, ali i umlirali od gladi i bolesti i u "dušegupkama" odvođeni u smrt.

Odatle su, dodao je, i deportovani u druge logore smrti na "prinudni rad", od kojeg je većina i stradala.

"Svima njima zajedničko je da su ih nacisti, fašisti i ustaše smatrali za smrtne neprijatelje i da su zato nevini postradali. Tako su naši dželati vrlo precizno pokazali gde stoje oni, a gde su stajali ti mirni i dobri ljudi Beograda i Srbije bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost. I na kom iskonskom idealu počiva naša pobeda, a na čemu je zasnovan i na čemu počiva njihov mračni poraz", naglasio je Vučić.

Ovo je istorijski veoma važan čin, dodao je Vučić i istakao da je ponosan što je deo generacije koja je učestvovala u "oslobađanju" Starog sajmišta.

Svečanosti na prostoru gde su nekada bili nacistički logori Jevrejski logor Zemun i Prihvatni logor Zemun, prisustvovali su i reis-ul-ulema Islamske zajednice Sead Nasufović, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Albahari.

Takođe, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, kao i predstavnici diplomatskog kora.

Tu su bili i ministri Branko Ružić, Nikola Selaković, Darija Kisić Tepavčević, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, te v. d. direktora Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov, potomci logoraša, članovi oslobodilačkih udruženja i mnogi građani.

Minutom ćutanja odata je pošta svim stradalim žrtvama koncentracionih logora.

Predviđene dve muzejske celine Memorijalnog centra

Memorijalni centar Staro sajmište zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada Beograda, a osnovan je kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta.

Zakon koji je omogućio osnivanje Memorijalnog centra donet je u februaru 2020. godine, a prema njemu, centar će prikupljati, sređivati, čuvati, održavati, istraživati, izlagati i prezentovati arhivske, muzejske i filmske predmete i dokumenta.

Prema Zakonu, predviđene su dve muzejske celine, od kojih će jedna biti posvećena prvoj fazi logora – Jevrejskom logoru Zemun, a druga Prihvatnom logoru Zemun, u kojem su većinu činili Srbi.

Jedna celina, prema planu, biće u Spasićevom, a druga u italijanskom paviljonu.

Radovi na Memorijalnom centru započinju sa Centralnom kulom, a u njoj će, kako je planirano, biti kancelarije Memorijalnog centra, prostor za izložbe i za edukacione namene.

Memorijalni centar imaće i svoj sajt na kojem će biti dostupne informacije o logoru.

Prema Zakonu, Upravni odbor Centra trebalo bi da ima sedam članova, koje imenuje i razrešava Vlada i to dva člana koje predlaže Savez jevrejskih opština Srbije, jednog člana koji se bira na predlog Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, dva člana – na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove kulture i dva člana iz reda zaposlenih u Memorijalnom centru koje predlaže direktor centra, za čiji je mandat predloženo da traje pet godina.

U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd – Topovske šupe, koji se nalazio u blizini današnje Autokomande, odnosno udaljen nekoliko kilometara od Starog sajmišta.

Jevrejski logor Zemun nalazio se nekoliko kilometara od Zemuna, na teritoriji koja je u Drugom svetskom ratu ušla u sastav Nezavisne Države Hrvatske, koja je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora, pod uslovom vlade NDH da u logoru ne bude srpskih stražara ili policajaca i da se logor snabdeva i finansira iz Beograda.

U početku je logor bio samo za srpske Jevreje i to prvenstveno žene, decu i starce, a svakodnevno, od 8. decembra 1941. do početka maja 1942. godine, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci.

Za samo pet meseci u logoru je stradalo više od 6.000 Jevreja, a u maju 1942. godine, kada je dovršeno uništavanje Jevreja i Srbija proglašena "očišćenom" od Jevreja, u logor su dovođeni komunisti, partizani, četnici, kao i civili i to sve do jula 1944. godine.

Kroz Prihvatni logor Zemun, kako mu je glasio novi naziv, prošlo je oko 32.000 ljudi, a ubijeno oko 11.000.

U savezničkom bombardovanju 1944. godine oštećeni su i porušeni mnogi logorski paviljoni, nakon čega je logor rasformiran.

Većina Nemaca odgovornih za rad logora uhapšena je i izvedena pred sud, od kojih je nekoliko izručeno Jugoslaviji i pogubljeno, dok su komandant logora Herbert Andorfer i njegov zamenik Edgar Enge uhapšeni tokom šezdesetih godina 20. veka i to nakon mnogo godina skrivanja.

Andorferu i Engeu su u Zapadnoj Nemačkoj i Austriji izrečene kratke kazne, s tim što Enge nikada nije odslužio kaznu zbog poznih godina i lošeg zdravlja.