Saveti za bezbedno plaćanje u inostranstvu, obratite pažnju na tri stvari

Sezona godišnjih odmora je nažalost i sezona mnogih prevaranata i lopova. Aleksandar Stanojević iz NBS kaže da osoba iz Srbije, prema odluci za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva, može preko banke da prenese iznos do 10.000 evra, što se takođe odnosi i na gotovinu.

"Postoje određene situacije kada rezident može da iznese i više od 10.000 evra, ako je reč o nasledstvu. Odluka je javno dostupna na sajtu NBS, preko kojeg građani mogu da se informišu", objašnjava Stanojević.

Tri stvari na koje treba obratiti pažnju

Stanojević savetuje da korisnici kartica u inostranstvu treba da obrate pažnju na naknadu koju naplaćuje banka koja je izdala karticu, posebno za male transakcije. "Ta naknada je drugačija i po pravilu viša od one koja se naplaćuje za podizanje novca u Srbiji", kaže Stojanović.

Dodaje da treba da vode računa i na dodatnu naknadu koju mogu da imaju banke prihvatioci, čiji je bankomat u inostranstvu.

Kao treću stvar, navodi da je važno da se obrati pažnja kada se korisniku ponudi da izvrši transakciju u dinarama.

"Konverzija iz lokalne valute u dinare je konverzija koja može da bude nepovoljna za korisnika. Treba da provere i odluče da li da prihvate transakciju, odnosno njeno izvršenje u našoj ili lokalnoj valuti", objašnjava Stanojević.

Šta kada se kartica izgubi

Ističe da je na predlog NBS 2014. godine, donet Zakon o platnim uslugama, prema kojem su banke u obavezi da imaju kontakt centar, koji je dostupan korisnicima 24 sata.

"U slučaju da korisnici izgube karticu ili da im ona bude zloupotrebljena, vrlo je važno da u što kraćem vremenskom roku kontaktiraju svoju banku i dostave tu informaciju, nakon čega će banka blokirati karticu", objašnjava Stanojević.

O plaćanju na internetu

Govoreći o transakcijama na internetu, Stanojević kaže da postoji konstantni rast na tržištu. "Na internetu, ako pogledamo prvi kvartal 2022. godine, odnosno prvi kvartal 2021, imamo rast transakcija od 26 odsto i preko 30 odsto u volumenu", ističe.

Kaže i da kod bezgotovinskog plaćanja postoji specifičnosti – često se naknade sa jednog platnog instrumenta, prelivaju na drugi platni instrument.

"Primer toga su platne kartice inostranih kartičnih sistema kada banke prilikom tih transakcija generišu značajne gubitke, koje ne naplaćaju naknadu od korisnika. Naknadu prenesu na drugi platni instrument ili uvedu neku novu naknadu", kaže Stanojević.

Naglašava da NBS intenzivno radi na pospešivanju korišćenja platnih instumenata koji nose niže troškove, poput dinakard kartice i instant plaćanje.