Kako povećati uticaj građana na stavke lokalnih budžeta

Švajcarski program "Odgovorne finansije i uključivanje građana" u Srbiji, tim povodom, uradio je istraživanje, koje je obuhvatilo predstavnike opština i gradova, ali i njihove stanovnike, o tome koliko se u praksi poštuje pomenuta izmena i kako se prema njenoj realizaciji odnose obe zainteresovane strane.

"Uključivanje građana u procese donošenja odluka na lokalu jeste od suštinske važnosti kako bi oni osećali da lokalne samouprave brinu o njima i o tome šta su njihove potrebe", kaže za Radio Beograd 1 Nataša Čorbić iz programa "Odgovorne finansije i uključivanje građana".

Dodala je da oni na tome rade već godinama oslanjajući se na ogromno iskustvo države Švajcarske koja u toj oblasti baštini iskustvo duže od veka.

"Od prvih kontakata sa lokalnim samoupravama shvatili smo da ima dosta prostora za napredak. Činjenica je da je zakonodavac naložio da građani moraju biti pitani o tome kako će se trošiti sredstva iz investicionog dela budžeta kroz obavezni postupak javne rasprave i to su usvojile skoro sve lokalne samouprave", naglasila je Čorbić.

Prema njenim rečima iako se često spočitava da je kod mnogih to samo pro forme, situacija koju zatiču na terenu se pokazuje da nije svuda tako te da kod lokalnih samouprava definitivno postoji dobra namera.

"Problemi nastaju u njihovim kontaktima sa tom obavezom, posebno sa postupkom sprovođenja javne rasprave, tim pre što je zakonodavac njima prepustio kako će osmisliti taj mehanizam. Iako tu postoje i neka praksa i neki standardi, najbitnije je da i službenici i građani shavte da javna rasprava nije samo onaj trenutak kada se javno raspravlja u nekom prostoru koji je fizički određen - skupštinskoj sali najčešće, već da je to jedan znatno širi proces koji bi trebalo da počne početkom godine kada opština ili grad razmišljaju koja sredstva iz budžeta žele da opredele i za koje projekte, koliko takvih projekata ima i koliki broj njih realno može da finansira", istakla je Nataša Čorbić.

Dodaje da oni mogu da uključe građane i da ih pitaju za mišljenje šta je najvažnije od svega što je planirano da se uradi. Ima i takvih primera, ali se to najčešće svodi na sam događaj javne rasprave, obično u novembru pred usvajanje budžeta za narednu godinu, a tad - ko se pojavi, pojavi se i to obično prođe bez zainteresovane javnosti i bez istinske rasprave gde će se i kako trošiti sredstva.

Istraživanje koje je sproveo Švajcarski program "Odgovorne finansije i uključivanje građana" u Srbiji pokazalo je da postoji obostrano nepoverenje u mogućnost realizacije ciljeva predviđenih obavezom konsultovanja građana oko trošenja novca iz investicionog dela lokalnih budžeta.

Istraživanje dalje pokazuje da s jedne strane, nepoverenje postoji kod građana koji sumnjaju da lokalna samouprava zaista želi da ih uključi, već misle da oni time samo ispunjavaju zakonodavnu formu, pa ne žele da troše svoje vreme. S druge strane, lokalni rukovodioci i službenici žive u uverenju da građani, i kada su pitani, ne žele ništa da kažu, što je doduše pokazivala i praksa, jer, kako smo pomenuli, kada i raspišu javnu raspravu na uobičajeni način - niko se ne pojavi.

"Ono što naš program radi da bi se uspostavilo poverenje koje je najvažnije da bi procesi mogli da se unapređuju jeste da predlažemo i pravimo neke male korake. Shvatili smo da građanima nije jasan ceo sistem planiranja i donošenja budžeta, koji ima mnogo tzv. linija, neke i nisu dostupne za iznošenje mišljenja pojedinaca ili grupa, i posebno da ne razumeju za koji deo budžeta oni mogu da budu pitani", objašnjava Čorbićeva.

Prema njenim rečima pošto komunikacija treba da bude što kraća i jasnija za što veći broj ljudi, odlučili su da probaju sa programima koji donose te male korake.

"Tako su opštine i gradovi sa kojima radimo, njih 21, uveli zasebne budžetske linije za finansiranje projekata koje su predložile nezavisne, neformalne grupe građana za uređenje javnih površina i da predlože šta tu i kako može da se uradi. S takvim pristupom smo imali jako dobre rezultate što je potvrdilo i naše istraživanje", naglašava Čorbićeva.

Dodaje da u opštinama i gradovima u kojima su radili ovakve programe, građani su u znatno većem broju prepoznali da su lokalne vlasti bile otvorene za konsultovanje, da se njihov glas čuo i da je to rezultiralo vrlo konkretnim projektima".

Postojala je još jedna predrasuda koja je razbijena ovakvim pristupom.

"Naši saradnici iz lokalnih administracija najčešće su nam govorili da oni ni ne moraju da pitaju građane da bi znali šta oni žele - a to je infrastruktura, asfalt, bazeni, neke velike, skupe stvari. Međitim, ispostavilo se da kada lokalna samouprava da jasnu informaciju, postavi jasne kriterijume šta može da se finansira, koliko veliki ti projekti mogu da budu, građani odgovaraju na to prema zadatim parametrima", kaže Nataša Čorbić iz Švajcarskog programa "Odgovorne finansije i uključivanje građana" u Srbiji.

Ističe da su, najbolje bi bilo nazvati ih komšilucima, predlagali da se uredi park između njihovih zgrada ili trotoar u neposrednoj blizini, da se postave klupe ili rasveta na keju uz njihovu rečicu, a najviše je bilo predloga za dečija igrališta i ima mnogo predivnih primera kako su ona urađena kao rezultat takvih predloga.

"Važno je napomenuti da je jedan od kriterijuma za realizaciju preloga bio i neposredno učešće predlagača na njihovoj realizaciji - ili kroz neposredni rad ili donacijom nečega što je neophodno a što može da obezbedi neko od onih koji su se udružili kao predlagači", objašnjava Nataša Čorbić.

Kako je prvi cilj tog programa uspostavljanje bolje komunikacije između predstavnika lokalne samouprave i i građana, sagovornica Radio Beograda 1 je istakla nekoliko dobrih primera do sada, kao što je Opština Bojnik gde su lokalni službenici obilazili građane tokom pijačnog dana i tada ih pitali za mišljenje shvativši da je to najjednostavniji i najdirektniji kontakt sa njima.

"Lepe rezultate su postigli i Užice, Sombor, posebno u domenu sprovođenja istinske javne rasprave od početka kalendarske godine, zatim Mali Zvornik, Ljubovija, Topola, Vlasotince, Ćuprija. Nama je ideja da pokažemo da je ovakva saradnja zaista svuda moguća. Da to prepoznaju i opštine i gradovi, ali i građani, pa da kažu „kad može jedan mali Bojnik, hoćemo i mi"", poručuje sagovornica Radio Beograda 1.

Poručuje da zato i sada, bez obzira što je godina odmakla, pozivaju građane da odu u svoje opštine i predlože jednu budžetsku liniju kojom bi se opredelila neka sredstva koja bi se onda trošila u skladu sa njihovim predlozima.

"Bitno je da ljudi znaju da to može, jer i dalje veliki broj ne zna da postoji ta mogućnost ili ne veruje da mogu da utiču na budžet na takav način - štaviše, naše istraživanje je pokazalo da je takvih čak 80 posto. Zato smo vrlo radi da sva naša iskustva u dosadašnjem radu u ovoj oblasti delimo sa svima zainteresovanima - građanima i predstavnicima lokalnih samouprava", zaključuje Nataša Čorbić iz Švajcarskog programa "Odgovorne finansije i uključivanje građana".