Kako se pravi test opšte informisanosti na prijemnom za psihologiju

Da li smo glupi ili neinformisani ako ne znamo odgovore na pitanja testa ili makar na polovinu? Oliver Tošković tvrdi da nismo ni jedno, ni drugo.

Kaže da ljudi često na prvu loptu po asocijaciji zaključe da je opšta informisanost nešto što bi svi trebalo da znaju, nešto što je poznato svima. A zapravo to nije, možda bi, smatra,  čak i termin trebao da se promeni.

"To je zapravo jedan standardni psihološki test koji meri neku vrstu sposobnosti da se različite informacije iz različitih oblasti povežu, da se na neki način hvataju informacije tzv. 'u letu', koje su tu prisutne, a nisu. Ali isto tako i sposobnost ljudi da neke odgovore koje ne znaju direktno na pitanja, na neki način probaju da zaključe iz konteksta informacija koje su date u tom pitanju", objašnjava profesor.

Šta govore rezultati 

Navodi da se testovi prate godinu za godinu i da se trude da ih prilagode generaciji koja ih polaže. Teorijski prosek na testu je 15 poena, jer je od nula do 30.

"Ove godine je prosek bio oko 14 i svake godine bude ili 13, 13,5 ili 14, dakle dosta blizu tom teorijskom proseku, jer mi prilagođavamo pitanja ljudima koji ih polažu", ističe Tošković.

Ukazuje da su za takvo praćenje obrazovanja kroz vreme mnogo bolji PISA testovi, koji se na tri godine zadaju u preko 70 država, pa i kod nas. Ovo je, kaže, jedan specifičan test koji se koristi za prijemni.

Ističe da se u pripremi testa trude da uključe što više načine na koje se mlade generacije informišu, informacije koje kruže društvenim mrežama, ne samo tradicionalne medije, šta je aktuelno od dešavanja, pa je tako na testu bilo i pitanje vezano za Konstraktu.

Prelaka pitanja ništa ne govore 

"Ako bi pitanja bila prelaka, što znači da ih rešava preko 90 posto ljudi, ta pitanja nam onda ništa ne govore. Idealno bi bilo da pitanja pola zna, pola ne zna, tako da pitanja koja radi preko 90 posto budućih studenata ili rešava manje od deset posto smatramo prelakim, odnosno preteškim", naglasio je Tošković.

Dodaje i da ako bi se suviše očiglednim učinio odgovor svima, onda pitanje nije diskriminativno i pitanja će biti prelaka.

"Biranje odgovora je važna stvar onima koji znaju i lepo razmisle o pitanju i nisu im slični odgovori. I to jeste ideja, da onaj ko se više razmisli da mu odgovori ne budu slični", zaključio je Tošković.