Koliko se isplate solarni paneli, Etnografski muzej probio led

U podne su sunce ili paneli proizvodili 25 kilovata struje. Od EPS-a su uzimali svega kilovat. Ušteda je do tog trenutka iznosila 7 evra – vidi na ekranu mobilnog direktorka Etnografskog muzeja Tijana Čolak Antić.

Nije joj bilo teško da se uz merdevine sa nama popne do panela na krovu. Objasnila je i ideju o njihovoj ugradnji.

"Moja prethodna kancelarija je bila na šestom spratu i znala sam koliko ima sunca, koliko je toplo", objašnjava Tijana Čolak Antić, direktor Etnografskog muzeja.

Svakako muzej guta struju. Sijalice, tri velike izložbene sale. Godinu dana bilo je potrebno da se ideja i dozvole pretoče u ugradnju kvalitetnih ploča. Ministarstvo kulture je izdvojilo manje od šest miliona dinara i tako je Muzej probio led.

"Kada je jako sunce, mi proizvodimo 95-98 posto struje, to se dosta dobro poklapa od 10 do 17 časova, tada je sunce najjače", dodaje Tijana Čolak Antić.

"Zato što smo koristili prirodni pad krova zbog boljeg primanja sunčevih zraka i dve ulice su omogućile da imamo i jutarnju sunčevu svetlost kao i poslepodnevnu. Ceo dan naši solarni paneli mogu da hvataju sunčevu svetlost", rekla je Aleksandra Levnajić, načelnik u Etnografskom muzeju.

Tijana Čolak Antić kaže da nemaju višak, u pojedinim momentima bude: "Podneli smo zahtev EPS-u da sklopimo sa njima aneks ugovora da možemo tu struju koja je višak da sačuvamo za zimske mesece."

A otkad su solarni paneli na krovu garaža na Obilićevom i Zelenom vencu, već pet godina, korist je višestruka. U sklopu parkinga puni se baterija električnih automobila, kojih je sve više kod nas, uz dodatni popust. Gutaju struju i naplatne stanice, serveri, rampe.

"U garaži imamo imao 180 panela i postoji solarna elektrana koja energiju usmerava prema prioritetnim potrošačima", kaže Dragana Brdar iz Parking servisa.

Led sijalice i senzori dodatno štede struju. Praktično na Obilićevom vencu zaokružili su priču o zelenoj i ekološkoj garaži jedinoj u Evropi. I silna otpadna voda se prerađuje opet od struje sa krova.

"Za 30 do 40 odsto štedimo električnu energiju, ali u ovoj garaži nije cilj samo ušteda električne energije već i sprovođenje efikasne ekološke politike, da se ne proizvodi struja iz fosilnih goriva kao što su nafta ili gas", kaže Dragana Brdar.

Ako i nestane struje, recimo zbog udara groma, neće se primetiti. U garaži je solarna elektrana i baterije koje odmah pokreću sisteme.

Do sada je trinaest institucija na području Elektrodistribucije Beograd dobilo dozvolu za proizvodnju struje od sunca. Ima tu i kompanija, banaka, škola, instituta, vrtića, na spisku je i advokat iz Jajinaca.

Do sada je još osam privatnih lica na području ove elektrodistribucije dobilo status kupaca-proizvođača električne energije preko solarnih elektrana. Moglo bi se reći: sunce ih i greje kad su napolju i štedi im budžet kad su unutra.